Язык / Language:
Russian / Русский
English
Опыт женщин в возвратной миграции в постсоветском Кыргызстане
Текст, иллюстрации: Аида Ахмедова
От Азии до Африки и Европы происходит крупнейшее массовое движение в истории, поскольку миллионы людей возвращаются домой, чтобы переждать пандемию. Сюда входят нерегулярные мигранты, даже в нестабильные регионы с недостаточным медицинским обслуживанием: из Ирана обратно в Афганистан и Пакистан; из восточной Ливии обратно в Чад, Нигер, Египет и Алжир и так далее.
(Брэди, 2020)
tags: Город, Границы, Деколонизация, Исследования, Миграция, Расизм, СССР, Кыргызстан, Россия
Аида Ахмедова - родилась и выросла в Кыргызстане. В настоящий момент живет в Утрехте, интересуется деколониальными исследованиями в Центральной Азии.
Что такое дом?
Что значит вернуться домой после долгих лет трудовой миграции?
Кто может позволить себе вернуться?
Как эти процессы регулируются на транснациональном уровне?
Каким образом «люди, которые находятся в движении» договариваются и бросают вызов этим процессам?

Эти и другие вопросы были поставлены в моем исследовании на тему «Опыт женщин в возвратной миграции в постсоветском Кыргызстане».

В этом коротком тексте мы делимся некоторыми мыслями о возвратной трудовой миграции из России в Кыргызстан.

Каждый раз, когда я возвращалась в Ош, живя или путешествуя в другом месте, я чувствовала себя будто бы «застряла во времени». Каждый раз, когда возвращалась, искала способы уехать из Кыргызстана, хотя я люблю свою страну и забочусь о ней. Временами возвращение было невыносимым, заставляя злиться на многие вещи, включая экономическую ситуацию, с которой кыргызстанцам приходится иметь дело. Как поколение людей, выросшее в независимом Кыргызстане, я никогда не понимала той тоски по советским временам, которую выражают люди постарше. Я думаю, что именно эта тоска, эта ностальгия создали в моей голове какое-то воображаемое неподвижное пространство времени, где люди часто смотрят в прошлое, чтобы думать о настоящем.

В моей диссертации я попыталась взглянуть на возвратную миграцию через деколониальные перспективы, чтобы было пространство мыслить за пределами и между границами, будь то физические или воображаемые. Почему существуют границы? Каким образом они влияют на коллективное сознание людей?

У меня был коллега, он был внешностью похож на кавказца. Он русский, очень похож на кавказца – видимо метис. Мы с ним ехали, кушали потом подошли мальчики, когда он ушел в уборную. Ну, типа это твой парень, ты что с ним спишь -- ты кыргызка. Мне очень стыдно иногда признавать себя за это кыргызкой. (С)

Есть нечто большее, что меня беспокоит глубоко внутри каждый раз, когда я возвращаюсь домой. Разговаривая с психологом, услуги которой я могла оплачивать, когда училась в Нидерландах, я обнаружила, что замечаю некую самоцензуру. Есть рассказы, которыми я больше не могу делиться по возвращении. Есть поведения, которые я больше не могу практиковать по возвращении. Существуют образцы поведения и нормы, которым я должна следовать, чтобы сохранить свое «место» как женщины.

[…]Я лучше сейчас приеду, здесь устаканюсь, чем потом я приеду, когда мне будет уже за сорок. Когда меня уже на работу нигде не примут, я уже буду в таком возрасте, в нормальненьком, и у меня не будет там ни работы, ничего. А я оттуда приеду, и чем я буду заниматься? (Г)

Миграционный коридор между Россией и Центральной Азией - один из крупнейших в мире. Практически каждый человек из Кыргызстана имеет какое-либо отношение к миграции; их братья и сестры - мигранты, их соседи или они сами в какой-то момент уехали в Россию на заработки. Причины миграции различны, но экономическая и финансовая составляющая этого вопроса остается открытым.

Экономически независимая это когда ты умеешь считать свои деньги – финансово быть грамотной. Накопить так, чтобы ты могла прожить без работы полгода на свои деньги. Вот эта для меня экономическая независимость. А все остальное то, что ты зарабатываешь и до копейки отправляешь домой, это не экономическая независимость. (С)

Мы можем воспринимать понятие «дом» как должное.

Наблюдая за тем, как люди в моем родном городе возвращаются домой или говорят о невозможности возвращения, можно невооруженным глазом увидеть, что это далеко не личный, а политический вопрос.

Здесь в России к слову мигрант относятся не особо приятненько, так как здесь именно слово мигрант ассоциируется с необразованным человеком выходцем из Средней Азии который приехал на заработки, который отнимает работу у русских, можно сказать. Либо же снижает среднюю зарплату русского белого человека. (С)

[Я] Просто приезжий человек, которая приехала в соседнюю страну на заработки. Ничего такого прям ужасного, чтобы считать себя мигранткой не было. Само слово меня так угнетает. Оно для меня всегда звучало каким-то унизительным. (Г)

В этой диссертации посредством слушания, предлагая общение, появившееся от искреннего замешательства, создавая воображаемое пространство для саморефлексии; благодаря историям, рассказанным пятью женщинами: мои сёстры, подруги, согражданки — наши голоса стали существовать. Наши голоса перекликаются друг с другом, хоть и не идентично. Все мы - женщины, которые переселились из-за жизненных обстоятельств, и лишь крошечная часть наших жизненных историй, частично, отражена на этих страницах.

Спасибо.
Return migration in Kyrgyzstan
Text, illustrations: Aida Akhmedova
From Asia to Africa to Europe, the largest mass movement in history is under way as millions return home to sit out the pandemic. This includes irregular migrants, even to unstable regions with deficient healthcare: from Iran back to Afghanistan and Pakistan; from eastern Libya back to Chad, Niger, Egypt and Algeria, and so on.
(Brady, 2020)
tags: City, Borders, Decolonization, Research, Migration, Racism, USSR, Kyrgyzstan, Russia
Aida was born and raised in Kyrgyzstan. She currently lives in Utrecht and is interested in decolonial research in Central Asia.
What is home?

What does it mean to return home after being away in labour migration for years?

Who can afford to return?

How are these processes regulated transnationally?

How are these processes being negotiated and challenged by those who are “on the move”?

These and other questions were posed in my research on the topic of “Women’s experiences of Return Migration in the post-Soviet Kyrgyzstan".

In the following short text, we will share some thoughts with regards to return labour migration from Russia to Kyrgyzstan.

Every time I come back to Osh having lived or travelled elsewhere I would feel like ’stuck in time’. Every time I returned, I looked for ways to move out from Kyrgyzstan, even though I deeply love and care for my country. At times, return was unbearable, leaving me angry and mad at many things, including the current economic situation that Kyrgyzstanis’ are left to deal with. As a generation of people who grew up in the independent Kyrgyzstan I never understood this ‘longing for the Soviet times’ that older generations would express. I think exactly that longing, that nostalgia has created some kind of an imagined immovable time space in my head, where people often look to the past to think of the now.

In my thesis I attempted to look at return migration through decolonial perspectives in order to have space to think beyond and between borders, be it physical or imagined. Why those borders came to exist in the first place? What are their effects on people’s collective consciousness?

I had a colleague; he was similar in appearance to Caucasian. He is Russian, very similar to Caucasian - apparently a mestizo. When we had some food together and he went to the restroom, [Kyrgyz] boys approached me and asked whether he was my boyfriend and whether I was sleeping with him. I am very ashamed sometimes to admit being Kyrgyz. (S)

There is something more to the topic of return I thought, something that bothers me deep inside every time I come back home. While talking to a psychologist that I could afford to pay when I was studying in the Netherlands, I found myself noticing self-censorship of some type. There are stories that I can no longer share upon return. There are behaviors that I can no longer practice upon return. There are patterns of conduct and norms that I have to comply with in order to preserve my ‘place’ as a woman.

[...] I’d better come now, I’ll settle down here, than later I’ll come back when I’m already over forty. When I’m not accepted to work anywhere, I’ll be at that age and I will not have neither job nor nothing. And I’ll return, and what will I do [where will I work]? (G)

Labour migration corridor between Russia and Central Asia is one of the biggest in the world. Oftentimes, people I know in Kyrgyzstan have some sort of relation to migration; their siblings are migrants, their neighbors or they themselves have gone to Russia to work at some point. The reasons for migration vary, but the economic and financial component of this question stays.

Economic independence is when you can count your money - financially be literate and be able to save up. Accumulate so that you can live half a year without working. This is for me economic independence. And everything else that you earn and send to the penny back home – is not economic independence. (S)

We may take for granted the notion of ‘home’.

Seeing the experiences of people in my hometown returning home or talking about the impossibility of return, it is possible to see with a naked eye that it is not a personal issue, but a political one.

Here in Russia, the word migrant is not very pleasant, since here the word migrant is associated with an uneducated person from Central Asia who came to work, who takes away jobs from Russians, one can say. Or who reduces the average salary of a Russian white man (S).

[I am ] Just a newcomer who came to a neighboring country to work. There was nothing so terrible to consider myself a migrant. The word itself oppresses me so. It always sounded kind of humiliating to me (G)

It is by listening, suggesting a communication that stems from the place of honest confusion, an imagined room for self-reflexivity; thanks to the stories told by five women, who are my sisters, my girlfriends, my fellow citizens that our voices came to exist. Our voices echo each other, albeit not identically. We are all women who were relocated due to life circumstances and only a tiny little part of our life stories came to be reflected upon together, partly, in these pages.

Thank you.