Язык / Language:
Russian / Русский
English
Попустительство границ
Текст, иллюстрации: Ира Конюхова
tags: утопия, границы, миграция, расизм, деколонизация
Ира Конюхова - художница и феминисткая активистка в инстаграме. Она так же основательница онлайн-пространства TransitoryWhite, где нивелируются гегемониальные отношения между географическими полюсами.
Как завести разговор о личных границах? Как сделать это вовремя, не обидев, не задев, не нарушив чужие хрупкие личные границы? Это вопросы, которые не давали мне покоя последние несколько лет. Пытаясь отсоединиться от родительского дома, от молодого человека, от своей культурной детерминированности, я постулировала свою индивидуальность внутри и за пределами своих границ. И все равно я не знаю, как говорить о границах и как справляться с чувством вины за ощущение их нарушения.

Граница - это место соприкосновения двух различных форм и материальностей. И если с границей озер, садового участка, моего тела по отношению к окружению все понятно, то личные границы, так же как и границы государства, вычерчиваются умозрительно, а их геометрия довольно абстрактна. Даже в математике определить точное местонахождение границ не всегда возможно. Функции, стремящиеся к нулю, никогда его не достигают, приближаясь к нему на нанометры, однако не пересекая самой границы. Места соприкосновения двух государств - пространства отдельного измерения, где формы и материальности обеих сторон порой дают непредсказуемый эффект. Зачастую, абстрактная граница между государствами материализуется во вполне ощутимую границу классовую: заметить это можно запросто, пересекая границу между Украиной и Польшей. Приграничные области - это протяженные порталы погружения в вязкую ткань безграничья. Это пространства культурного попустительства, где при столкновении с таким близким и очевидным другим национальные символы становятся насмешками над самими собой, своей собственной карикатурой.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. Работа Иры Конюховой под названием «Благодарные Мигранты», 2020 год, керамика. Две круглых керамических тонких пластины. Слева черная пластина с круглым элементом сбоку, похожим на ухо. Поверх пластины белые и голубые потеки. Справа светлая пластина с темными участками и голубыми потеками. В центре пластины два бугорка, похожих на глаза.
Благодарные Мигранты, 2020, керамика, Ира Конюхова
В русском языке синонимы границы звучат фатально и бескомпромиссно: здесь граница - это в первую очередь рубеж, край, предел, кордон. В русском языке граница направлена внутрь, она занята сама собой, а другого, существующим за ее пределом, не существует. За границей есть пропасть, бездна, смерть. Метафорическая центростремительность русского языка, всеми силами заговаривающего отойти от края и не переходить рубеж, время от времени проявляется и в российской внутренней политике.

Границы не как термин, а как ощутимая реальность, вновь стали материализоваться в середине марта в этом году. И в этот момент стало особенно отчетливо понятно, что границы - это прежде всего инструмент подчинения, контроля и манипуляции. Конечно, государственные границы европейского союза были таковы всегда для большинства жителей африки и ближнего востока, то есть по сути, они никогда не были абстракцией или идеологическим маркером “свободного передвижения”. Однако незамечание границ - это тоже привилегия, которую мы не замечаем.

Судя по статистикам поисковых машин, интерес к государственным границам вновь возрос с началом пандемии практически во всех странах. В России, однако, параллельно к поиску информации о госграницах вдвое возрос запрос о границах личных. Замкнутые внутри одной, зачастую построенной в хрущевские времена, квартиры или в новомодных студиях-однушках, молодые пары и семьи вдруг ощутили не столько границы государственные - для большинства жителей России недосягаемые - но границы своей жилой площади, невозможности делить ее все время с кем-то еще: тесноты, внутренней и внешней. Эта сжатость, актуальная не только на пост-советском, но и на пост-капиталистическом жилищном пространстве, породила в конечном итоге волну демонстраций о тесноте других границ - расовых. На этих многолюдных собраниях снаружи и яблоку было негде упасть.

Наверное, нелепо сравнивать границы личные и государственные. Но что такое личная граница - она ведь не очерчивается контурами моего тела, а где тогда она пролегает? В метре от меня, или в километре? Личные границы сложно поддаются описанию и детерминации, они эфемерны, невидимы, иллюзорны - но ощущаются всем телом, мешают жить, дышать, любить, сливаться. Границы государства по своей сути тоже эфемерны, призрачны. Они несут в себе переходность, смертность, ирреальность происходящего по обе стороны от нее. Смертность на границах никак не метафорическая - в покидании зоны комфорта, или в преодолении себя - физическая смертность конкретных людей на очерченных солдатами границах вполне реальна.

Границы хоть и обозначаются на карте линиями, таковыми не являются: взять хотя бы курдское население, государственность которого расположилась в границах четырех государств; или же деление Африки между колониальными странами, приведшее к абсурдному расположению границ. Граница современного бывшего Советского Союза не ограничивается Россией или СНГ, эта граница есть смещающийся переходный пласт включения в полный евроамериканский капиталистический цикл - где-то ближе, а где-то дальше, но можем ли мы сказать со всей уверенностью, где эта граница пролегает? Возможно, ходящий взад-вперед пограничник является лучшей метафорой границы, ведь она смещается, движется, она сливается с окружением и становится еле заметной.

Кажется, в том числе важно подумать о том, кто границу пересекает, низводя на нет ее устрашающее символическое значение. Ведь именно потому, что сама по себе граница и ее значение ничтожно, а защитить ее часто бывает невозможно. Гораздо важнее не то, что она существует, а то, что за ее пределами. Ведь быть может, граница не скрывает ничего принципиально нового - и именно поэтому так важна ее оборонительная функция. Но, пересекая границу, понимаешь, что напыщенность всех государственных знаков, национальных обрядов и обрамленные традиции призваны сокрыть принципиальную неотличимость, а может быть, даже единство.

Именно поэтому коммунальность, нахождение общих пересечений и переливаний кажется таким важным в мире, где разграничевание является важнейшим и чуть ли не единственным условием для формирования своей идентичности, признания независимости и собственной особенности. Может быть, флюидность не только гендерная, но и национальная, территориальная и расовая войдет в нашу жизнь насколько же прочно, как осознание своих собственных границ.


Эта статья была впервые опубликована в 13 выпуске газеты "Arts of the Working Class" в сентябре 2020 года.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. Работа Иры Конюховой под названием «Слезы», 2020 год, керамика. Круглая черная тонкая пластина. На ней маленькие светлые потеки. В центре два отверстия, через них продета нитка. Ее длинные концы спускаются из-за пластины вниз.
Слёзы, 2020, керамика, Ира Конюхова
Permeability of borders
Text, illustrations: Ira Konyukhova
tags: Utopia, Borders, Migration, Racism, Decolonization
Ira Konyukhova is an artist and feminist activist on Instagram. She is also the founder of the TransitoryWhite online space, where hegemonic relations between geographic poles are leveled.
How to start a conversation about personal boundaries? How to do this on time, without offending, without hurting, without violating other people's fragile personal boundaries? These are the questions that have bothered me for the past few years. Trying to disconnect from the parental home, from the boyfriend, from my cultural determinism, I postulated my individuality within and beyond my boundaries. Still, I don’t know how to talk about boundaries and how to deal with guilt over the feeling of breaking them.

The border is the place where two different forms and materialities meet. And if everything is clear with the borders of the lakes, the garden plot, my body in relation to the environment, then personal boundaries, as well as the boundaries of the state, are drawn speculatively, and their geometry is rather abstract. Even in mathematics, it is not always possible to pinpoint the exact location of boundaries. Functions tending to zero never reach it, approaching it by nanometers, but without crossing the border itself. The places of contact between two states are spaces of a separate dimension, where the forms and materialities of both sides sometimes give an unpredictable effect. Often, the abstract border between states materializes into a quite tangible class border: you can easily notice this when crossing the border between Ukraine and Poland. Border areas are extended portals of immersion in the viscous fabric of boundlessness. These are spaces of cultural permeability, where, when faced with such a close and obvious other, national symbols become a mockery of themselves, their own caricature.
Thankful Migrants, 2020, ceramics. Ira Konyukhova
In Russian, synonyms for border sound fatal and uncompromising: here the border is, first of all, a border, edge, limit, cordon. In Russian, the border is directed inward, it is occupied by itself, and there is no other that exists outside of it. Abroad there is an abyss, death. The metaphorical centripetal nature of the Russian language, with all its might trying to talk you into moving away from the edge and not crossing the line, from time to time manifests itself in Russian domestic politics.

Borders, not as a term, but as a tangible reality, began to materialize again in mid-March this year. And at this moment it became especially clear that borders are primarily an instrument of subordination, control and, as such, manipulation. Of course, the state borders of the European Union have always been such for the majority of the inhabitants of Africa and the Middle East, that is, in fact, they have never been an abstraction or an ideological marker of "free movement". However, not noticing borders is also a privilege that we do not notice.

Judging by the statistics of search engines, interest in state borders has increased again with the onset of the pandemic in almost all countries. In Russia, however, in parallel with the search for information about state borders, the request for personal borders has doubled. Locked inside one apartment, often built in Khrushchev's times, or in new-fashioned one-room studios, young couples and families suddenly felt not so much the state borders - unattainable for most residents of Russia - but the boundaries of their living space, the impossibility of sharing it all the time with someone else: tightness, internal and external. This conciseness, relevant not only in the post-Soviet, but also in the post-capitalist housing space, eventually gave rise to a wave of demonstrations about the tightness of other borders - racial. At these crowded meetings outside, there was nowhere for the apple to fall.

It is probably absurd to compare personal and state boundaries. But what is a personal boundary - it’s not outlined by the contours of my body, but where does it lie then? A meter from me, or a kilometer? Personal boundaries are difficult to describe and determine, they are ephemeral, invisible, illusory - but they are felt with the whole body, they interfere with living, breathing, loving, merging. The borders of the state are, in their essence, also ephemeral, illusory. They carry a transition, mortality, unreality of what is happening on both sides of it. Mortality at the borders is by no means metaphorical - in leaving the comfort zone, or in overcoming oneself - the physical mortality of specific people on the borders delineated by soldiers is quite real.

The borders, although they are indicated on the map by lines, are not such: take at least the Kurdish population, the statehood of which is located within the borders of four states; or the division of Africa between colonial countries, which led to the absurd location of the borders. The border of the modern former Soviet Union is not limited to Russia or the CIS, this border is a shifting transitional layer of inclusion in the full Euro-American capitalist cycle - somewhere closer, but somewhere further, but can we say with all certainty where this border lies? Perhaps the border guard walking back and forth is the best metaphor for the border, because it shifts, moves, it merges with the environment and becomes barely noticeable.

It seems to be important to think about who crosses the border, nullifying its awesome symbolic meaning. Indeed, precisely because the border itself and its meaning are insignificant, and it is often impossible to defend it. It is much more important not that it exists, but what is outside of it. After all, perhaps the border does not hide anything fundamentally new - and that is why its defensive function is so important. But crossing the border, you realize that the bombast of all state signs, national rituals and framed traditions are designed to hide fundamental indistinguishability, and maybe even unity.

That is why communality, finding common intersections and transfusions seems so important in a world where delimitation is the most important and almost the only condition for the formation of one's identity, recognition of independence and one's own peculiarity. Maybe not only gender fluidity, but also national, territorial and racial fluidity will enter our life as firmly as awareness of our own boundaries.

This article was originally published in September 2020 in the 13th Issue of the Arts of the Working Class newspaper.
Tears, 2020, ceramics. Ira Konyukhova