Язык / Language:
Russian / Русский
English
Журнал «Тема» и первые ЛГБТ-организации позднего советского времени
Текст, иллюстрации: Елизавета Худайбердиева
Тифлокомментарий. Черно-белая вырезка из журнала. В центре большими черными буквами слово «тема», ниже текст «издание ассоциации сексуальных меньшинств». Слева бутон розы в треугольнике, ниже номер журнала 2, в скобках 90. Справа от текста два одинаковых символа: зеркало Венеры, совмещенное с щитом и копьем Марса. Зеркало Венеры представляет собой круг с крестом внизу и напоминает круглое зеркало с крестообразной ручкой. Щит и копье Марса представляет собой круг со стрелкой, выходящей из него, указывающей под углом к верхнему правому углу. Эти два символа совмещены так, что имеют общий круг.
tags: Активизм, Квир, Лесбиянки, СССР, Россия
С началом перестройки в 1980-х движение геев и лесбиянок активизировалось, ощутив больше свободы. Вопрос о гомосексуальности становился все более публичным, стало возможным публичное обсуждение легализации личных гомосексуальных отношений по обоюдному согласию.

В 1983 году появилась организация «Гей-лаборатория» («Голубая лаборатория»), состоящая из примерно 30 человек. Предводителем стал филолог Александр Заремба, кроме него в «Лабораторию» вошли активисты Ольга Жук и Сергей Щербаков (тогда ещё студенты), поэтесса Ольга Краузе и др[1]. Тогда всё ещё существовала статья 121.1 УК РСФСР, согласно которой добровольные гомосексуальные отношения наказывались сроком от трех до пяти лет лишения свободы[2]. Нелегальные встречи организации походили на кухонные собрания диссидентов. О. Краузе в полуавтобиографической книге «Катькин сад» передаёт страх реального уголовного наказания при создании организации[3]. Организацией было написано открытое письмо международному сообществу, и «Лаборатория» начала контактировать с финскими организациями геев и лесбиянок, через которые вошла в состав Международной ассоциации геев. Организация занималась информированием об истории гомосексуализма, эпидемии СПИДа и поиском контактов с зарубежными организациями. В основном это был проект Александра Зарембы, который был профессиональном лингвистом. Он переехал в Киев, но другие члены группы, Щербаков и Ольга Жук, сыграли важную роль в последующем создании «тематических» ассоциаций в Ленинграде. Под давлением КГБ группа сначала «притихла», а затем, в 1986 году, распалась.

Организация оставила после себя немного, но главным стало то, что организации по защите прав геев и лесбиянок начали распространяться, причём многие из них приняли тактику западных ЛГБТ-организаций. Потенциальные лидеры сообщества воспользовались новыми возможностями, открывшимися социальной трансформацией. В конце 1989 года в Москве появилась правозащитная организация «Ассоциация сексуальных меньшинств» («АСМ») с целью преодоления гомофобии и уголовного преследования, борьбы за равноправие и отмены статьи 121.1. Её основали Владислав Ортанов, Константин Евгеньев, Алексей Зубов, Роман Калинин, Евгения Дебрянская. В. Ортанов, К. Евгеньев и А. Зубов от имени всей организации написали обращение Президенту СССР и Верховным Советам СССР и союзных республик с просьбой отменить статью 121.1 и объявить амнистию осуждённым. В обращении они стремились разграничить гомосексуальность и педофилию, осуждая последнюю. Кроме того, в тексте они идентифицировали себя как «геи», что показывает ориентацию на западное ЛГБТ-движение, формирование обще й идентичности[4]. Событием, положившим начало самоорганизации и коллективным действиям меньшинств, стала международная научная конференция «Изменение отношения к гомосексуализму в Европе XX века» в Таллинне, Эстония 28-30 мая 1990 года. Это было первое публичное обсуждение гомосексуализма на территории СССР. Многие будущие лидеры движения были приглашены на конференцию по личным рекомендациям Игоря Кона, самого известного российского специалиста по сексологии и социологии сексуальности.

К тому же в ноябре 1989 «АСМ» напечатали первый выпуск журнала «Тема». Слово «Тема» означало негетеросексуалов, независимо от их гендера, под словом «тема» подразумевалась определенная общность, выходящая за пределы пола, национальности и социального статуса. «Быть в теме» не значит быть частью сообщества, но считывать те же культурные коды. В основном журнал издавался силами В. Ортанова и Р. Калинина, которые использовали изменившуюся социальную ситуацию, чтобы проверить её на толерантность. В. Ортанов был ключевой фигурой в раннем гей-движении того времени, а Роман Калинин имел опыт работы в печати. Газета печаталась в Риге Р. Калининым благодаря его личным связям с типографией. Создание ЛГБТ-прессы было важным шагом для складывания общности. Уже первый выпуск «Темы» провозглашал, что положено начало «организованному движению сексуальных меньшинств в России[5]» и объявлял съезд организации, подобно партии. «Тема» отличалась эпатажом и откровенностью, не стремясь угодить неготовой гетеросексуальной аудитории.

В третьем выпуске (№0, 1990) в самой первой статье Р. Калининым оговаривается, что необходимо составить списки заключённых по 121 статье и помочь конкретным людям, собрать информацию, чтобы обратить внимание международного сообщества на проблему. Кроме того, редактор просит помощи читателей в подборе материала и издании. Так, несмотря на небольшую читательскую аудиторию, журнал изначально позиционировал себя как инструмент для создания сообщества. На страницах журнала также поднимались вопросы разных форм угнетения, появлялась информация о создании организаций геев и лесбиянок, слабослышащих и глухонемых среди них. Рассказывалось о таких опасностях, как «ремонт» – особым образом подстроенных нападениях на геев. Также в конце располагались письма читателей, лирика. Квир-культура была подробно отражена на страницах журнала. Большое место отводилось гомосексуальности в русской культуре, а также известным гомосексуальным персонам – как историческим (П. И. Чайковский), так и современным (Евгений Харитонов, Дэвид Боуи, Юрий Буров), приводились интервью и биографии. К пятому выпуску колонка «Клуб знакомств» с письмами читателей становится больше, приходят письма из разных стран – Канады, США, Австралии, Индии, Польши и, конечно, из разных городов России. В некоторых выпусках были напечатаны статьи по сексуальному образованию, опять же, с целью предотвращения эпидемии ВИЧ. Так, кроме функции информирования, журнал способствовал коммуникации и укреплению связей в сообществе.

В апреле 1991 года прошёл концерт «Рок против террора», на котором группа «АукцЫон» выступила с поддержкой сексуальных меньшинств и за отмену 121 статьи УК РСФСР. Гарик Сукачев вспоминал: «Много ребят-геев приходило. Я видел много целующихся пар. Потом некоторые из них подходили к нам и благодарили за то, что мы выступаем за их свободу. Мне очень приятно было. Свобода – это именно то, к чему я стремлюсь[6]».
После первого выпуска «Темы» организация «АСМ» раскололась на умеренных и радикальных представителей, последние в лице Евгении Дебрянской и Романа Калинина создали «Московский союз лесбиянок и гомосексуалистов» («МСЛГ»). Умеренные представители начали издавать журнал «РИСК». «МСЛГ» проводила провокационные митинги и заявления, которая привлекли внимание американских ЛГБТ-организаций и отдалила организацию от соотечественников.

В июле 1991 года благодаря «Теме» (организаторами были «Фонд Чайковского» и «МСЛГ») был проведён международная конференция по правам гомосексуалистов и лесбиянок и борьбе со СПИДом, а также гей-лесби-фестиваль. Геи и лесбиянки вышли на манифесты против уголовного преследования. Обсуждения также были связаны и с эпидемией ВИЧ – она была фактором, дискредитирующим гомосексуалов. Одновременно ВИЧ-угроза, вероятно, стала катализатором для объединения негетеросексуалов в сообщество. Пока советское правительство отрицало существование ВИЧ в стране, они самостоятельно распространяла информацию о заболевании и помогали тем, кого затронула эпидемия.

У многих организаций того времени были общие черты в повестке дня: политическое объединение сообщества в борьбе за декриминализацию, информационное обеспечение жизни сообщества в сочетании с публичным внедрением новых норм лесбийской и гей-культуры. В 1993 году первая цель была достигнута – статья 121 была исключена из УК РСФСР. Пусть это и не было официально заслугой ЛГБТ-сообщества, но дышать стало легче. Мария Гессен, одна из организаторок гей/лесбиян (тогда не было термина ЛГБТ) кинофестиваля в Москве и Ленинграде, вспоминает, все описанные выше события дали реальную возможность борьбы с гомофобией – путём отказа от молчания, с помощью открытости[7]. Для неё, как и для многих активистов конца 1980-х–начала 1990-х законодательное закрепление гомофобии в период с 2013 по настоящий момент – это обесценивание всех достижений молодого советского ЛГБТ-движения.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография, заголовок «Гей-лесби-фестиваль в Москве, 1991 год». Летним днем площадь заполнена людьми. Слева на переднем плане целуются две женщины, за ними на возвышении стоит человек с листком в руках. Перед ними толпа людей, среди них много людей с камерами, которые снимают происходящее. Многие улыбаются.
Гей-лесби-фестиваль в Москве, 1991
Голубая лаборатория: Сергей Щербаков. Как это начиналось при тоталитаризме // Риск: Журнал. М., 1991. № 1. С. 3.
Елизавета Худайбердиева - студентка исторического факультета НИУ ВШЭ.
Министерство Юстиции РСФСР. Уголовный кодекс РСФСР. М.: Государственное издательство юридической литературы, 1950. С. 102.
Краузе О. Катькин сад. Спб и Харьков: 2006. С. 47-59.
Ортанов В. Евгеньев К. Зубов А. Обращение «АСМ» к Президенту СССР и Верховным Советам СССР и союзных республик // СПИД-инфо. 1990. №5.
Калинин Р. Тема. 1991. №1. С. 1-2.
Гарик Сукачев: "Мне нравится, что под нашу музыку парни целовались друг с другом" // Квир URL: http://www.erectrofon.gay.ru/news/2004/01_january/00-02.htm (дата обращения: 25.05.2020).
Воспоминания о первом дне поцелуев // ЛГБТ Музей Истории в России URL: https://lgbtru.com/movement/mov-events/3356/ (дата обращения: 30.05.2020).
“Tema” magazine and the first LGBT organizations of the late Soviet period
Text, illustrations: Khudaiberdieva Elizaveta
Translation: Irina Sharkadiy
Audio description. Black and white clipping from a magazine. In the center, there is the word “Theme” in big black letters, and below, the text “the publication of the association of sexual minorities”. On the left, there is a rosebud in a triangle. And below, the magazine’s number 2 and 90 in brackets. To the right from the text, there are two same symbols: the mirror of Venus combined with the shield and spear of Mars. The mirror of Venus is a circle with a cross at the bottom, and it resembles a round mirror with a cross-shaped handle. The shield and spear of Mars resemble a circle with an arrow coming out of it and pointing at an angle to the top right corner. These two symbols are combined in such a way that they have a shared circle.
tags: Activism, Queer, Lesbians, USSR, Russia
Since the beginning of perestroika in the 1980s, the gay and lesbian movement has gained strenght, feeling more freedom. The issue of homosexuality went more and more public, and it became possible to publicly discuss the legalization of personal homosexual relationships by mutual consent. In 1983 the organization "Gay Laboratory" ("Blue Laboratory") was founded, which consisted of about 30 people. The leader was the philologist Alexander Zaremba. Activists Olga Zhuk and Sergei Shcherbakov (then still students), the poet Olga Krause and others were part of the "Laboratory". At that time, Article 121.1 of the Criminal Code of the RSFSR still existed, according to which voluntary homosexual relations were punishable by a term of three to five years in prison. The organization's illegal meetings were like kitchen meetings of dissidents. In her semi-autobiographical book "Kat'kin Sad" O. Krauze conveys the fear of real criminal punishment when creating the organization.

The organization wrote an open letter to the international community, and the Laboratory got in touch with Finnish gay and lesbian organizations, through which it became a member of the International Gay Association. The organization was engaged in informing about the history of homosexuality, the AIDS epidemic, and seeking contacts with foreign organizations. It was mainly a project of Alexander Zaremba, who was a professional linguist. He moved to Kyiv, but the other members of the group, Shcherbakov and Olga Zhuk, played a big part in the subsequent creation of "thematic" associations in Leningrad. Under pressure from the KGB, the group first "quieted down" and then, in 1986, broke up. The organization left little behind, but the main thing was that the organizations for the protection of gays and lesbians' rights began to spread, and many of them adopted the tactics of Western LGBT organizations.

Potential community leaders took advantage of new opportunities opened up by social transformation. At the end of 1989, the human rights organization "Association of Sexual Minorities" ("ASM") appeared in Moscow, which aimed at overcoming homophobia and criminal prosecution, fighting for equality, and abolishment of Article 121.1. It was founded by Vladislav Ortanov, Konstantin Evgeniev, Alexey Zubov, Roman Kalinin, Evgenia Debryanskaya. V. Ortanov, K. Evgeniev, and A. Zubov, on behalf of the entire organization, wrote an appeal to the President of the USSR as well as the Supreme Soviets of the USSR and the Union Republics with a request to abolish Article 121.1 and to declare amnesty for the convicted. In their appeal, they sought to distinguish between homosexuality and pedophilia, condemning the latter. Moreover, they identified themselves as “gay” in the text, which showed their orientation towards the Western LGBT movement, the formation of a common identity.
The event that initiated the self-organization and collective action of minorities was the international scientific conference "Changing attitudes towards homosexuality in 20th century Europe" in Tallinn, Estonia on May 28th-30th, 1990. It was the first public discussion of homosexuality on the territory of the USSR. Many future leaders of the movement were invited to the conference on the personal recommendation of Igor Kon, the most famous Russian specialist in sexology and the sociology of sexuality.

In addition, in November 1989, ASM published the first issue of the Tema magazine. The word "Tema" meant non-heterosexuals, regardless of their gender, it meant a community that transcends gender, nationality, and social status. “Being in "tema” (= in the “theme”) did not mean being part of a community, but meant reading the same cultural codes. The magazine was published mostly by V. Ortanov and R. Kalinin, who used the changed social situation to test it for tolerance. V. Ortanov was a key figure in the early gay movement of that time, and Roman Kalinin had experience in print. The newspaper was published in Riga by R. Kalinin in virtue of his connections with the printing house.

The creation of the LGBT press was a big step in building a community. The very first issue of "Tema" proclaimed that the beginning of the "organized movement of sexual minorities in Russia" was laid and announced the organisation's congress, like a party. “Tema” was notable for its shocking and frankness, not trying to please an unprepared heterosexual audience. In the very first article of the third issue (No. 0, 1990), R. Kalinin stipulates that it is necessary to compile lists of prisoners under Article 121 and help specific people, as well as collect information to draw the attention of the international community to the problem. Additionally, the editor asked readers for help in the selection of material and publication. Thus, despite its small readership, the magazine initially positioned itself as a tool for building a community.

On its pages, the magazine also raised issues of various forms of oppression and informed about the creation of organizations of gays and lesbians, including deaf-mute persons and the ones with hearing loss.It talked about the dangers of "repairs" – specially engineered attacks on gays. Also at the end of the magazine, there were letters from readers, lyrics. Queer culture was reflected in detail on the pages of the magazine. A large place was given to homosexuality in Russian culture, as well as to famous homosexual persons – both historical (P. Tchaikovsky) and contemporary (Evgeny Kharitonov, David Bowie, Yuri Burov), interviews and biographies were published. By the fifth issue, the "Dating Club" column with letters from readers was getting bigger, and letters from different countries – Canada, USA, Australia, India, Poland, and, of course, from various cities of Russia, were coming. In some issues were printed articles on sex education, aimed to prevent the HIV epidemic. Thus, in addition to informational function, the magazine contributed to communication and strengthening of ties in the community. In April 1991, a concert "Rock Against Terror" was held, where the band "Auktyon" came out with the support of sexual minorities and supported the abolition of Article 121 of the RSFSR Criminal Code. Garik Sukachev recalled: “A lot of gay guys came. I've seen a lot of couples kissing. Then some of them came up to us and thanked us for our support for their freedom. I was very pleased. Freedom is exactly what I am striving for”.

After the first issue of Tema, the ASM organization split into moderate and radical representatives. The latter, represented by Evgenia Debryanskaya and Roman Kalinin, created the Moscow Union of Lesbians and Gays (MULG). The moderates started publishing the “RISK” magazine. MULG held provocative rallies and statements, which attracted the attention of American LGBT organizations and alienated the organization from compatriots. In July 1991, in virtue of Tema (organized by the Tchaikovsky Foundation and MULG), an international conference on the rights of homosexuals and lesbians fighting against AIDS, as well as gay-lesbian festival, were held. Gays and lesbians came out with manifestos against criminal prosecution. Discussions were also related to the HIV epidemic – it was a factor that discredited homosexuals.

At the same time, the HIV threat has probably become a catalyst for the unification of non-heterosexuals in the community. While the Soviet government denied the existence of HIV in the country, they independently spread the information about the disease and helped those affected by the epidemic. Many organizations of that time had similarities on the agendas: political unification of the community in the struggle for decriminalization, informational support of community life, combined with the public implementation of new norms of lesbian and gay culture. In 1993, the first goal was achieved – Article 121 was eliminated from the Criminal Code of the RSFSR. Even if this was not officially the merit of the LGBT community, it became easier to breathe. Maria Gessen, one of the organizers of the gay/lesbian (the term LGBT did not exist back then) film festival in Moscow and Leningrad, recalls that all the events described above provided a real opportunity to fight homophobia – by giving up the silence, by being open. For her, and for many activists of the late 1980s and early 1990s, the legislative consolidation of homophobia in the period from 2013 to the present time means a devaluation of all the achievements of the young Soviet LGBT movement.

Audio description. Black and white photo with the title “Gay-lesbi-festival in Moscow, 1991”. On a summer day, a square is filled with people. On the left in the foreground, two women kiss. Behind them, a person stands on the high ground with a sheet in their hands. Before them, there is a crowd of people with many people with cameras among them, who film what’s going on. Many smile.
Gay and lesbian festival in Moscow, 1991
Elizaveta Khudaiberdieva is a student of the Faculty of History at the Higher School of Economics.