Язык / Language:
Russian / Русский
English
«Методкабинет» как алхимический
Текст: Марина Исраилова
Иллюстрации: Фотографии Анастасии Макаренко и рисунки Анны Терешкиной - фрагменты процесса их взаимо-наблюдения
tags: Искусство, Исследования, Квир, Киберфеминизм, Киборги, Ксенофеминизм
марина исраилова - художественный критик, задается вопросами. Почта: marinaisrailovaspb@gmail.com.
В проекте bridging feminisms у меня родилась идея открытых конференций по методологиям феминистских исследований – «Методкабинета», и при молниеносном отклике со стороны участни_ц проекта и с организационной помощью Вики Кравцовой и Кирилла Роженцова из Syg.ma мы провели две конференции, в мае и июне. В этом тексте я хотела бы поделиться своим обсессивным интересом к проблеме метода.

В детстве, или, точнее, в школьные годы, «методкабинет» казался чем-то вроде алхимического: никто не понимал, что там происходит, но все понимали, что что-то важное (как и в любом другом иерархизированном учреждении, важность той или иной ступеньки считывается интуитивно). Поэтому для меня использование этого слова – «методкабинет» - в названии конференций было чем-то вроде сеанса разоблачения магии, или, точнее, обытовления магии, делания ее доступной.

Метод, художественный или исследовательский, и правда обладает чертами магии: он является скрытой, внутренней силой, определяющей работу – и процесс, и результат, и, что важнее, способен менять: полученные результаты, выводы, а главное – саму исследователь_ницу. Так что в каком-то смысле это действительно алхимия. В докладах, прозвучавших на встречах методкабинета, и в самой идее их провести, есть желание овнешнить, показать, поделиться этими внутренними пружинами, силами, ожиданиями, интуициями и алгоритмами работы, чтобы сделать для всех желающих доступными, близкими наши знания.

Эта идея, вообще идея шеринга, обсуждений, коллективности, повседневной магии совместных действий, наверное, является одной из важнейших для меня в феминизме. Собственно, что такое феминизм и что такое быть феминистской, я узнала именно так – через практику, совместную работу и метод. Началось все с серии интервью с художницами Анастасией Макаренко и Анной Терешкиной, которые курируют коммунальную галерею «Егорка» в Петербурге. Вместе с антрополог_иней Витой Зеленской мы придумали тогда исследование питерских квартирных галерей – которое стало началом долгого путешествия по разнообразным ландшафтам.

Эти интервью, взятые в моем случае «без метода», без четкого понимания собственной позиции и множества тревог по этому поводу, научили меня главному – слушать. Выстраивать отношения, быть откровенной, делиться не только инсайтами, но и сомнениями, реагировать и выстраивать совместный разговор. Но главное – слушать. Я была свидетелем того, как чутко Настя и Аня слушают друг друга, как выстраивают ритм реплик и пауз, как вообще важны паузы, как в этой тишине ищется верное слово и как важно замечать то, что не проговаривается словами, но петляет между ними, нагоняет, возвращается, кружит: как мысль охотится за самой собой. Думаю, это удивление тем, как общаются между собой кураторки «Егорки», ценность такого общения и такого слушания тогда и было воспринято мной как феминистская этика. Без знакомства с теорией, интуитивно. Мне захотелось научиться этому бережному упорному вниманию, этой хрупкой силе.

Другой важной точкой в этом маршруте было интервью с Полиной Заславской, Машей Годованной и Дарьей Воруйубиваевой – участницами Квир-феминистской аффинити арт-группы «Нежелательная организация». Оно было, для меня, про совсем другое упрямство, даже ярость и азарт, но и – про веселье, близость, простую, как касание, свободу быть какими угодно и не извиняться за это. Когда Даша описывала их совместный с «Серебряной розой» проект – первомайское шествие художниц, активисток и секс-работниц, которым незадолго до этого отказали в оформлении профсоюза – то есть в трудовом праве, - это был важнейший в плане метода урок. Понимая и признавая всю разность положений и позиций, искать способы делать что-то вместе. Быть вместе, будучи разными и уважая эту разность.

Метод интервью похож на конструирование лаборатории: нужно подготовить все для того, чтобы стало возможным изменение/превращение, определены границы собственной пластичности, «выращены новые органы» – в терминологии Александры Абакшиной, одной из моих любимых интервьюерок, которая вместе с Алиной Шклярской занимается научным/проектным театром Maailmanloppu в Питере. Одной из недавних их работ стал спектакль «Лакомый кусочек» - спектакль по книге Ирины Аристарховой «Гостеприимство матрицы», где в том числе предлагается отрастить себе новые органы, опробовать новые способы быть гостеприимными и практиковать родство.

Освоившись в этой лаборатории, я начала задаваться вопросами о связях и пересечениях психического, эпистемологического, этического и политического измерений методов своей работы – на данный момент местом, где соединяются все узловые моменты, не дающие мне покоя, стало понятие субъектности. Субъектность как способ организации, способ практиковать себя, внутренно-внешнее строение, структура и ее изменчивость, образ того, что значит быть кем-то и воплощение этого образа.

Меня занимает вопрос о том, как можно мыслить себя, как возникает, крепнет и слабнет ощущение того, что я это я, каковы границы этого я и насколько эти границы субъектности проницаемы. Весь прошлый год я очень много писала – наверное, никогда так много, как в этот период, и письмо – один из мощнейших способов субъективации – дало мне важный опыт переживания себя как пространства, в котором живут другие. Эти другие, ощущаемые как гости в разных местах моего тела, когда я пишу, активизируются: не то чтобы я слышу голоса (хотя это хорошая метафора), скорее я чувствую, как у тела моей мысли отрастают то ли щупальца, то ли новые побеги, и в этом состоянии уже нечеловеческой, или – не ограниченной, не индивидуалисткой субъектности – я сращиваюсь с техническим устройством ноутбука и произвожу свою речь. Аннмари Мол, вслед за Мэрелин Стратерн и Донной Харауэй, описывает это состояние формулой «больше, чем одно, но меньше, чем множество». Как бы я хотела, чтобы все мои другие увидели это существо, возникающее, или, может быть, точнее – просыпающееся, или даже – откликающееся на зов письма – увидели, чтобы узнать в его странном теле кусочки своих других и фрагменты себя.

И как же все это связано с политикой, этикой, эпистемологией и методологией исследований? Ну, я уверена, что напрямую. Нет вопроса интимнее, чем вопрос «как ты мыслишь?» На него никогда нельзя получить ответ, и даже задавать его кажется кощунством. Тогда - как может быть устроено взаимодействие существ, которые пока еще – до встречи – не знают, как они структурированы относительно друг друга? Как мы получаем доступ к реальности друг друга, а не к подтверждению/опровержению собственных представлений о другом? Короче говоря, как возможно какое-либо исследование? Этот вопрос – одновременно политический: проясняющий способы взаимодействия/удерживания в одном поле множеств/перевода, - но и относящийся напрямую к эпистемологии: обращающий мысль к собственным основаниям, - и, конечно, к сфере этики: как возможно деликатно, не нарушая неизвестных заранее границ, оставаться в области практикования блага как-его-понимает-другой. В этом плане любой феминизм – это ксенофеминизм, просто значение «ксено» понимается на разных масштабах. Вот, наверное, моя утопия в отношении феминизма – расширение ксеномасштаба до максимума.

Задачей «Методкабинетов» было задать вышеозвученные вопросы всем отозвавшимся существам, или, точнее, побродить около них, побыть в новых лабораторных условиях, отрастить себе что-то новое, помыслить по-другому. Воплотиться неизвестным заранее способом.

В этих процессах приняли участие: Алла Митрофанова, Анна Тёмкина, Ваня Соловей, Анастасия Дмитриевская, Александр Кондаков, Ирина Широбокова, «Кооператив распределенного сознания» (Анна Энгельхардт и Саша Шестакова), Саша Талавер, Марина Исраилова, Жанар Секербаева, Мохира Суяркулова, Алтынай Камбекова, Зоя
Фалькова, Вита Зеленская, Лена Огорелышева, Лика Карева, «Добро Пожаловать в Кукольный Дом!» (Ульяна Быченкова и Жанна Долгова). Проект открыт к новым предложениям и распространению за пределами и в пределах bf.
Тифлокомментарий. Цветной карандашный рисунок Анны Терешкиной. На рисунке девушка сидит на диване, подогнув ноги и читает книгу. Она в красном платье, с короткими волосами. Это Анастасия Макаренко. Справа от нее на диване лежит смартфон на зарядке. Подлокотник дивана заштрихован в красно-синюю клетку. Штрихи красного карандаша покрывают не только платье, но и ноги, руки, лицо, придавая им объем и тени.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. В солнечный день на траве лежит девушка и смотрит в камеру снизу вверх. Это Анна Терешкина. Она лежит на животе, положив голову на бок и сложив руки под головой. Анна согнула ноги в коленях и будто болтает ими в воздухе. Она одета в темно-серую толстовку с капюшоном, желтые узкие джинсы и бордовые кроссовки.
Тифлокомментарий. Черно-белый карандашный рисунок Анны Терешкиной. На рисунке, похожем на быстрый набросок, девушка сидит с ногами на диване и читает книгу. Это Анастасия Макаренко. Она вытянула ноги вперед и положила одну на другую. Она одета в короткое платье с длинными рукавами, у нее короткие волосы. Рядом на диване квадратная подушка.
"Method cabinet" ‌as‌ ‌‌alchemical‌
Text:‌ ‌Marina‌ ‌Israilova
Illustrations:‌ ‌Photos‌ ‌by‌ ‌Anastasia‌ ‌Makarenko‌ ‌and‌ ‌drawings‌ ‌by‌ ‌Anna‌ ‌Tereshkina‌ ‌are‌ ‌fragments‌ ‌of‌ ‌the‌ ‌process‌ ‌of‌ ‌their‌ ‌mutual‌ ‌observation
Translation: Irina Sharkadiy
tags: Art, Research, Queer, Cyberfeminism, Cyborgs, Xenofeminism
Marina Israilova is an art critic. Mail: marinaisrailovaspb@gmail.com.
During the “bridging feminisms” project, I came up with the idea of open conferences on feminist research methodologies – "Methodology Cabinet" (or method cabinet), and with the prompt response from the project participants and with the organizational assistance of Vica Kravtsova and Kirill Rozhentsov from Syg.ma, we held two conferences, in May and June.In this text, I would like to share my obsessive interest in the problem of the method.

In childhood, or more precisely in school years, the “method cabinet” seemed an alchemical one: no one understood what was happening there, but everyone knew that it was important (as in any other hierarchical institution where the importance of this or that step is understood intuitively). Therefore, for me, the use of this word – "method cabinet" – in the title of conferences was something like a session of exposing magic, or, more precisely, inserting magic into everyday life, making it accessible.

The artistic or research method itself indeed has some magical features. It is a hidden, inner force that determines the work, both the process and the result, and, more importantly, it is capable of changing the obtained results, conclusions, and, most importantly, – the researcher. So, in a sense, it really is alchemy. In the reports presented at the meetings of the method cabinet, and in the very idea of holding them, there is a desire to externalize, show, and share these internal springs, forces, expectations, intuitions, and work algorithms to make our knowledge accessible and familiar to everyone.

This idea in general, the idea of sharing discussions, collectivity, everyday magic of joint actions, is probably one of the most important for me in feminism. In fact, I learned what is feminism and what it is to be a feminist this way exactly – through practice, teamwork, and method. It all started with a series of interviews with artists Anastasia Makarenko and Anna Tereshkina, who are curating the Egorka communal gallery in St. Petersburg. Together with the anthropologist Vita Zelenskaya, we then came up with a study of St. Petersburg apartment galleries – which was the beginning of a long journey through various landscapes. These interviews, taken in my case “without a method,” without a clear understanding of my own position and many concerns about this, taught me the main thing – to listen. To build relationships, to be frank, to share not only insights, but also doubts, to react, and to create a joint conversation. But the main thing is to listen. I witnessed how attentively Nastya and Anya listen to each other, how they build the rhythm of replicas and pauses – and how important pauses are, how the right word is sought in this silence, how important it is to notice what is not spoken in words, but what shifts between them, how it overtakes, comes back, circles, how the thought chases itself. I think this fascination with the way the "Egorka" curators communicate with each other, as well as the value of such communication and that way of listening, I then perceived as a feminist ethic. Without familiarity with theory, intuitively. I wanted to learn this gentle yet stubborn attention, this fragile strength.

Another important point on this route was an interview with Polina Zaslavskaya, Masha Godovannaya, and Daria Voruyubivaeva – members of the queer-feminist affinity art-group “Unwanted Organization”. For me, it all was about a completely different stubbornness, even rage and excitement, but also about fun, about closeness as simple as a touch, about the freedom to be whatever you want to be and not to apologize for it. When Dasha described their joint project with "Silver Rose", the May Day procession of artists, activists, and sex workers who have recently been denied the union registration (i.e. denied labor law), it was the most important lesson in terms of method. To understand and recognize all the differences in placements and positions, to look for ways to do something together. To be together while being different, and to respect this difference.

The interview method is similar to designing a laboratory: you need to prepare everything so that change/transformation became possible, the boundaries of your own plasticity were determined, "new organs were grown" – using the terminology of Alexandra Abakshina, one of my favorite interviewers, who, together with Alina Shklyarskaya, is engaged in scientific/project theater Maailmanloppu in St. Petersburg. One of their recent works was the play "Tidbit" based on Irina Aristarkhova's book "Hospitality of the Matrix" where, among other things, it offered to grow new organs, to try new ways to be hospitable and to practice kinship.

Having mastered this laboratory, I began to ask questions about the connections and intersections of the mental, epistemological, ethical, and political dimensions of the methods of my work. By now, the concept of subjectivity has become the place where all the key moments that haunted me have connected. Subjectivity, as a way of organizing, a way of practicing oneself, an internal-external structure, a structure, and its variability, an image of what it means to be someone and the embodiment of this image.

I am interested in the question of how one can think of oneself, how the feeling that I am who I am I arises, strengthens, and weakens, what are the boundaries of this I and how these boundaries of subjectivity are permeable. Over the past year, I have written a lot, probably never as much as during this period, and writing – one of the most powerful ways of subjectivation – gave me an important experience of perceiving myself as a space in which others live. These other, perceived as guests in different places of my body, are activated when I write: it's not that I hear voices (although this is a good metaphor), I rather feel how tentacles or new shoots are growing in the body of my thought, and in this already inhuman state – or unlimited, un-individualistic subjectivity – I merge with the technical device of the laptop and produce my speech. Annmarie Mol, following Marilyn Strathern and Donna Haraway, describes this state with the formula "more than one, but less than many." How I would like all my others to see this creature emerging – or perhaps waking up, or even responding to the call of the writing to say more precisely, – and also to see others and fragments of themselves in its strange body pieces.

And how does all this relate to politics, ethics, epistemology, and research methodology? Well, I'm sure that it is connected directly. There is no question more intimate than "how are you thinking?". You can never get an answer to it, and even asking it seems blasphemy. How then can the interaction be arranged of the individuals who still – before the meeting – do not know how they are structured relative to each other? How do we get access to each other's reality, rather than to the confirmation/refutation of one's ideas about the other? In short, how is any research possible? This question is at the same time a political one (it clarifies the ways of interaction/holding in one field of sets/translation), but also directly relates to epistemology (it converts thought to its reasons, and, of course, to the sphere of ethics: how is it possible to delicately, without violating yet unknown boundaries, remain in the practice of the good as it is understood by the other). In this regard, any feminism is xenofeminism, it's just the meaning "Xeno" which is understood on different scales. That is probably my utopia about feminism – expanding the xeno-scale to the maximum.

The "Method cabinets" task was to ask the questions mentioned above to all the responding creatures, or, more precisely, to wander around them, to spend time in new laboratory conditions, to grow some new organs for oneself, to think differently. To incarnate in a previously unknown way.

In these processes participated: Alla Mitrofanova, Anna Temkina, Vanya Solovey, Anastasia Dmitrievskaya, Alexander Kondakov, Irina Shirobokova, "Cooperative of Distributed Consciousness" (Anna Engelhardt and Sasha Shestakova), Sasha Talaver, Marina Israilova, Zhanar Sekerbaeva, Mohira Suyarkulova, Altynai Kambekova, Zoya Falkova, Vita Zelenskaya, Lena Ogorelysheva, Lika Kareva, "Welcome to the Doll House!" (Ulyana Bychenkova and Zhanna Dolgova). The project is open to new proposals and distribution, both outside and within the “bridging feminisms”.