Язык / Language:
Russian / Русский
English
Парижский платок с запахом “Красной Москвы”
Текст, иллюстрации: Надя Саяпина
tags: Границы, Деколонизация, Искусство, Исследования, Миграция, СССР, Беларусь, Польша
Надя Саяпина (Беларусь) – художница, авторка проектов, арт-тьюторка. Художественные практики включают перформанс, мультимедиа, инсталляции, лэнд-арт, живопись, текст. Исследует медиацию в искусстве через призму перформативных практик и процессуальности. Обращается к темам телесности, саморефлексии, памяти, феминистской повестке. Почта: artistgsna@gmail.com.

Моя бабушка Валентина Николаевна, которую мы иногда звали графиней за девичью фамилию Орлова, бережно относилась к жизни, к людям и к памятным и эстетически красивым вещам. Именно поэтому, перебирая шкаф после Её ухода, я сразу поняла, что нашла не простую коробочку среди накрахмаленных простыней. Старая картонная упаковка не была наполнена драгоценностями (их давно украли мошенницы, сыгравшие на доверии), но чувства соприкосновения с настоящим сокровищем наполняло меня вместе с разлившимся запахом “Красной Москвы”. Кружевные и расшитые, шёлковые и нейлоновые платочки хрустели невинной нетронутостью и бережным хранением, молча задавая вопросы о своём историческом месседже.


Один мне показался знакомым - это был свадебный седой послевоенный старожил. Другие, поскромнее, выдавали своё более позднее советское и перестроечное происхождение. Но был и тот, который хотелось назвать квирным: он выбивался пестротой и пафосной современностью среди этой старины, казался одновременно “оригиналом” и “подделкой”, “дорогим заграничным” и “дешевым китайским” сувениром, изображающим достопримечательности вокруг памятной печати:“Mon passage a Paris”.



Именно этот платок стал картой моего исследовательского пассажа.

Тифлокомментарий. Цветная фотография. На полу в раскрытой коробке несколько сложенных платков с резными краями, орнаментами и вышивкой. На переднем плане расстелен платок с надписью «Mon passage a Paris». Платок бледно-желтого цвета, на нем маленькие рисунки: мельница, охапка роз, Эйфелева башня.
Первый рубеж был безрезультатным: расспросы папы не принесли ни фактов, ни предположений о происхождении необычного платка. Больше интересоваться было не у кого: Сёстры и братья бабушки ушли из жизни: кто-то - дожив до старости в разных городах России, откуда были родом, кто-то - в тяжёлый меж- и военный период.

Вторая точка - google раскопки, помогли идентифицировать объект: аналогичный платок был выставлен как антикварный лот на etsy и именовался “probably” французом 1940-х . Эти сведения рождали еще больше вопросов, ведь никто из родственников в те годы не посещал западные страны, а сама Валентина [бабушка] была юна и только собиралась выйти замуж, комиссионки, очереди, чешское стекло, немецкий фарфор и французские духи были еще далеко впереди.

Третья и кульминационная остановка возникла спустя пару лет, так и осталось гипотезой, но очень важной для моей сегодняшней “женской повестки”.
Тифлокомментарий. Цветной скриншот. Страница в онлайн-магазине с парижским платком. В центре фотография платка, слева ряд из иконок всех пяти фотографий платка. Справа заголовок и описание. Снизу данные о продавце.
Раков возникал в жизни несколько раз: как изучение истории керамики в студенческий период, как поездка на пленэр и экскурсия в частный музей, наконец, как визит к переселившемуся туда из столицы другу. Именно после этой поездки нашумевшее и важное историческое прошлое когда-то пограничного поселения и мекки контрабанды стало интриговать.
“Что такое Раков 20-30х годов - это 134 магазина, 96 ресторанов, 4 борделя, казино...”
И снова я нахожу “сокровище” среди “ накрахмаленных” статей, а именно фотографию из коллекции В.Лиходеева “Раков.Учащиеся курсов по кулинарии.1931 год”, и история парижского платка с запахом “Красной Москвы” начинает разворачиваться в голове.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Заголовок «Раков. Учащиеся курсов по кулинарии. 1931 год». Зимой на ступеньках крыльца фотографируется группа девушек в два ряда. Они в темных платьях, белых фартуках, головы повязаны белыми косынками. С ними стоит мужчина в темном костюме с руками в карманах. Вход в здание украшен витражами. Справа от входа на фасаде висит большой четырехгранный фонарь.

Алевтина (“отражающая”, “сильная”, “скитающиеся”, “натирающаяся благовониями”) - так звали старшую и, пожалуй, самую незнакомую из всех сестёр. Воспоминания ограничивались тем, что бабушка видела ее в осознанном возрасте только на своей свадьбе, а вскоре после этого Али не стало из-за тяжелой “женской” болезни. Первый её муж, с которым она и переехала в Беларусь, когда моя бабушка была совсем маленькой, вроде умер в тюрьме еще до войны, подробностей не упоминалось, детей у них так и не было.


Помню я также то, как однажды похвалив вкуснейшие оладьи, услышала: “Мама всегда говорила, что лучше всех пекла Алевтина. Она была настоящей кулинаркой”

Задача


Дано:

“Раков.Учащиеся курсов по кулинарии.1931 год”,

“настоящая кулинарка” Алевтина и её муж, оказавшийся в тюрьме перед войной,

бабушкина свадьба в конце 40х,

французский сувенирный платок “probably from the 1940 s “...


Вопрос:

- Пап, а ты не помнишь, где жила Аля, бабушкина старшая сестра?


Ответ:

- Я же её не застал, мы переехали сюда только в 66-м. Но вроде где-то недалеко от Минска, то ли Радошковичи, то ли Раков, что-то на “р”...

Вместо эпилога


“- сейчас явятся “носчики”. Левка там с ними. Бомбина жратву варганит.

- как ты, тисканул её хоть?”

( С.Песецкий “Любовник Большой медведицы”)


“... издание 1937 года, стало первым популярным шпионским романом, написанным профессиональным разведчиком. А в 1938-м Песецкий был номинирован на Нобелевскую премию по литературе” (газета «Комсомольская правда в Белоруссии»)


Фактов у меня нет и концы их канули в лету. Но я верю, что Алевтина могла быть скрытой контрабандисткой, правой рукой мужа и поплечников, получившей в награду за риск печь хлеб с драгоценностями, бояться налетов и обысков, прятать и прятаться, стыдиться за свою жизнь,бояться смерти любимого и столкнуться с ней,- лишь парижский платок. И подарить его на свадьбе младшей сестре, чья взрослая жизнь только начиналась и пахла открыто и честно “Красной Москвой”.

И я храню этот тонкий нейлон, как премию за неизвестную и не написанную автобиографию с пометкой “квази”, где женщина контрабандистка стала главным действующим лицом.

Тифлокомментарий. Цветная фотография. Парижский платок разложен на столе. Платок квадратный, в центре надпись рукописным шрифтом, вокруг надписи по кругу расположены иллюстрации парижских достопримечательностей с фигурками людей рядом: Эйфелева башня, Триумфальная арка, фасад Собора парижской богоматери, красная мельница «Мулен руж», церковь Сакре Кер, Парижская опера, Дворец инвалидов, веранда летнего кафе. Возле каждой иллюстрации по несколько белых или красных цветков. Иллюстрации выполнены черным контуром с акцентами белым контуром, фигурки людей красного цвета. Платок подшит по краю, он в отличном состоянии, со следами от сгибов.
Parisian Scarf with ‘Red Moscow’* Scent
Text, illustrations: Nadya Sayapina
Translation: Anaita Azizi
tags: Borders, Decolonization, Art, Research, Migration, USSR, Belarus, Poland
Nadya Sayapina (born 1989, Minsk, Belarus) - artist, author of projects, art tutor. Artistic methods include performance, multimedia, installations, land art, painting, text. Explores mediation in art through the prism of performative practices and processuality, addresses the themes of corporeality, self-reflection, memory, and the feminist agenda. Participates in projects and residences in Belarus and abroad.
Website: http://cargocollective.com/NadyaSayapina.
Email: artistgsna@gmail.com.
Krasnaya Moskva (Red Moscow) was the first Soviet-created perfume.
This is a reference to how math problems were solved in schools (translator’s note)
My grandmother Valentina Nikolaevna, whom we sometimes called “the Countess” because of her maiden name Orlova, cherished life, people and memorable and aesthetically beautiful things. That is why, when sorting through her closet after She passed away, I immediately realized that I had found not just an ordinary box among the starched sheets. The old cardboard box was not filled with jewelry (it had been stolen long ago by fraudsters who played on her trust), but the feeling of being in touch with a real treasure filled me along with the overflowing smell of “Red Moscow”. Lacy and embroidered, silk and nylon scarfs crunched with innocent intactness and careful storage, silently asking questions about their historical message.

One seemed familiar to me - it was a wedding gray-haired post-war old-timer. Others, more modest, betrayed their later Soviet and perestroika origins. But there was one that I wanted to call queer: it stood out with its variegated and pretentious modernity among this antiquity, it seemed both an “original” and a “fake”, “expensive foreign” and “cheap Chinese” souvenir depicting sights around the commemorative seal: “Mon passage a Paris”.

It was this scarf that became the map of my research passage.
The first frontier brought no results: dad’s responses did not bring facts nor hypotheses about the origin of the unusual scarf. There was no one else to ask: the sisters and brothers of my grandmother passed away: some of them lived to an old age in different cities of Russia, where they were from, and some of them passed away in a difficult inter- and war period.

The second stage - google excavations - helped to identify the object: a similar scarf was exhibited as an antique lot on etsy and was called "probably" a Frenchman from the 1940s. This information raised even more questions, because none of my relatives visited Western countries in those years, and Valentina [my grandmother] herself was young and was just about to get married. Commission stores, queues, Czech glass, German porcelain and French perfumes were still far ahead.

The third and culminating stop arose a couple years later, and remains a hypothesis, but very important for my today's “women's agenda.”
Rakaw appeared in life a few times: as a study of ceramics history during student years, as a trip to plein air, as an excursion to a private museum, and finally, as a visit to a friend who moved there from the capital. Exactly after this trip the sensational and historically important past of a once border settlement town and a mecca of smuggling began to intrigue me.

"What is Rakaw of the 20-30s - it is 134 stores, 96 restaurants, 4 brothels, a casino ..." And again I find a “treasure” among the “starched” articles, namely a photograph from V. Likhodeev's collection “Rakaw. Students of cooking courses. 1931”, and the history of the Parisian scarf with the “Red Moscow” scent begins to unfold in my head.
Alevtina (“reflective”, “strong”, “wandering”, “rubbing with incense”) - that was the name of the eldest and, perhaps, the most unfamiliar of all the sisters. Memories were limited to the fact that the grandmother saw her at a conscious age only at her wedding, and soon after that Alya died due to a serious “female” illness. Her first husband, with whom she moved to Belarus, when my grandmother was very little, seemed to have died in prison before the war. No details were mentioned, and they never had children.

I also remember how once, having praised the delicious pancakes, I heard: “Mom always said that Alevtina baked the best. She was a real cook."

A problem*


Given:
"Rakaw. Students of cooking courses. 1931",
“Real cook” Alevtina and her husband, who ended up in prison before the war,
Grandma's wedding in the late 40s,
A French souvenir scarf “probably from the 1940s“ ...

Question:
- Dad, don't you remember where Alya, grandmother's older sister lived?

Answer:
- I didn't find her, we moved here only in 1966. But it seems like somewhere near Minsk, or Radoshkovichi, or Rakaw, something with an "r" …
Instead of an epilogue

“- now the carriers will appear now. Levka is there with them. Bombina is preparing food.
- how are you, squeezed her at least? "
(S.Pesetsky "Lover of the Big Dipper")

“... the 1937 edition was the first popular spy novel written by a professional intelligence officer. And in 1938 Pesetsky was nominated for the Nobel Prize in Literature"
(newspaper "Komsomolskaya Pravda in Belarus")

I have no facts and their ends have sunk into oblivion. But I believe that Alevtina could be a disguised smuggler, the right hand of her husband and a henchwoman, who was rewarded for taking the risk of baking bread with jewelry, being afraid of raids and searches, hiding and hiding, ashamed of her life, afraid of the death of her beloved and facing her, - just a Parisian scarf. And to present this scarf at a wedding of a younger sister, whose adult life was just beginning and smelled openly and honestly of "Red Moscow".

And I keep this thin nylon as a prize for an unknown and unwritten autobiography marked “quasi”, where a woman smuggler became the protagonist.