Язык / Language:
Russian / Русский
English
Чёрная гора
Наталья Малаховская, одна из создательниц первого феминистского самиздата в СССР "Женщина и Россия"
tags: утопия, диссидентки, СССР
— Вы много путешествовали между Россией и Австрией после эмиграции - видите ли вы частью феминистских сообществ обеих стран?
До того, как я получила возможность приезжать в СССР в 1989 году, я ощущала себя не то чтобы частью сообщества, но в дружеских разговорах и дискуссиях с австрийскими феминистками обрабатывались мои теории. Через одну из них я познакомилась с итальянской художницей Маргеритой Павези-Маццони и с итальянской художницей Розеллой Ченерини, обе они оказали большое (решающее) влияние на моё творчество: Маргерита сняла блокаду, мешавшую мне стать художницей, а Розелла стала прототипом в моём романе «Возвращение к Бабе-Яге». После 1989 года я стала чувствовать себя частью фем.движения России: приезжала постоянно, каждый год порой по два раза, общалась с молодыми феминистками в Москве и в Питере, в Москве мне дали премию «за лучшее выражение феминистких идей» за моё эссе «Апология Бабы-Яги» (1994-1995), Нина Габриэлян написала хороший разбор моего романа «Возвращение к Бабе-Яге» («Вопросы литературы», 1999). Потом почти каждый год в Питере издавались мои новые книги, шли презентации, обсуждения книг и выставка картин была. С 2008 по 2013 я вела семинары в «Философском кафе» и выступала в музее Достоевского, в музее Пушкина и в различных других организациях и в книжных магазинах – да, я чувствовала себя частью общего подъёма сил в это время.
— Отмечаете ли вы для себя какие-то трансформации в разговоре о феминизме с 1990-х годов? Если да, то какие?
Феминизм стал более активным, теперь это не просто «разговоры» - это меня радует! Но порой и более агрессивным, потому что и сопротивление феминизму стало более агрессивным.
— Как фокусом ваших исследований стала мифология сказок?
Об этом в эссе «Чёрная гора».
— Как вам кажется, какой могла бы быть феминистская утопия? Какие аспекты её наиболее важны для вас?
Самое важное – то, о чём писала Риана Айслер в книге «Чаша и клинок». Как я догадываюсь по названиям её других книг, она разрабатывает эту утопию подробнее. Надеюсь, что какие-то из этих книг переведены на русский или на немецкий – к сожалению, научную литературу по-английски я не очень воспринимаю.

ЧЁРНАЯ ГОРА

«О, чёрная гора,
Закрывшая весь свет!
Пора, пора, пора
Творцу вернуть билет» -

эти строчки из стихотворения Марины Цветаевой пришли мне на ум гораздо позже, а в 1979 году я и не знала этих стихов про чёрную гору, но именно её я, наверное, и увидела, беспросветно чёрную и мохнатую, обросшую какими-то зарослями, когда вошла в трамвай на Стрелке Васильевского острова – ПОСЛЕ. После того, как прочла статью не знакомой мне художницы «Роды человеческие»[1] и поняла, что это не сама по себе Жизнь так омерзительна и несправедлива, как она есть, а что невыносимо только – то, что можно сдёрнуть с Лица Жизни – напяленный на Неё порядок вещей.

Что это за порядок вещей? И как можно назвать словами то страстное и необоримое желание – которое охватило меня сразу же после прочтения этой статьи? Нет, это было не просто желание, а это была ЖАЖДА – бороться с этим порядком вещей. Поэтому, доехав до дому, я тут же бросилась писать сама о том, как я различила всю эту ситуацию, несправедливую до последней подземной капли крови и невыносимую по отношению к женской половине человечества – и не только в родильных домах.

То есть я с головой бросилась в эту пропасть, ещё даже и не узнав всех принадлежащих к этой борьбе слов. Не узнав, что эта Чёрная гора называется патриархатом, а борьба с этой горой называется феминизмом.

При этом я ведь кончила филфак ЛГУ! Казалось бы, могла хотя бы вот это слово где-то услышать – но нет, такого не произошло. И что самое странное – что мои родители-то это слово знали, и когда я им через год сказала, что меня высылают из СССР «за феминизм», они приняли это как должное – «яблочко от яблони недалёко катится» - оказалось, что моя любимая бабушка Лия была настоящей феминисткой и подругой Александры Коллонтай, о чём она мне почему-то не рассказала. О своём разочаровании в деле построения нового общества на земле рассказывала, о том, как «бедный Ленин пригрел на груди эту змею – сталина», о том, как каждую ночь боялась, что и за ней приедет к нам во двор чёрная машина – об этом говорила, а о феминизме почему-то не упомянула: видимо, для неё феминизм как таковой был просто частью борьбы за построение светлого общественного порядка. Видимо, она считала, как и многие до неё и многие до сих пор, что освобождение женской половины человечества «приложится», если всё общество в целом будет построено по-новому.

Так вот – не приложилось!

И хотя я тоже считаю, что общество надо перестраивать ЦЕЛИКОМ и что «порядок вещей», как он есть и до сих пор, не годится никуда, но я вижу, что начинать это изменение общества надо именно с того конца, который моей бабушке казался, видимо, не самым важным – надо начать с той «верёвочки», дёрнуть на которую следовало в сказке про Красную шапочку. «Дёрни за верёвочку, дверь и откроется». Для меня этой верёвочкой оказался страшный рассказ о том, как в советском роддоме относились к роженицам – да, потому что и со мной самой произошло нечто подобное, только в моём случае это циничное отношение закончилось смертью. Из которой вытащить меня успели только в самую последнюю минуту.

Роды – процесс создания новой человеческой жизни – оказались в пределах этого «порядка вещей» чем-то до такой степени не-важным, даже анти-важным, что это заставило задуматься о том, а что же на самом деле пребывает на вершине той системы ценностей, в тисках которой мы задыхаемся – на верхнем этаже той самой чёрной горы, закрывшей весь свет.

В чём же суть этой системы ценностей? Чтобы коренным образом изменить общество, начиная именно с корней – подрыться под суть, подкопать – и свергнуть, надо понять, что суть – это торчащий в мозгах подавляющей части населения то ли в своём явном, то ли в замазанном «для приличия» виде образ такого Бога, который ВСЕХ-Давишь: этого абсолютного и всесильного, то есть – соответственно – и во-всём-виноватого. И если всё, что случается, это по сути «так и надо», потому что на то «воля божия» или (для якобы неверующих) «рука судьбы», то такой мир никуда не годится и действительно, как писала Цветаева, «пора вернуть билет». Тому сволочу, которого Цветаева по привычке в этих строках называет «Творцом»: но достаточно зайти в любой роддом, чтобы убедиться в том, кто же на самом деле – не «творец», и Творица!

Может быть, не случайно и то, что мне (после переселения в Австрию) «по долгу службы» удалось изучить эту привычную тео-логию[2] и сравнить с раскрытой в книгах западных исследовательниц теА-логией. Наверное, пригодилось и то увлечение древнегреческими богинями, которое я пронесла через всё детство, и то, что ещё в три года я поняла, что сказки – это «книжечки про Бабу-Ягу», а в 9 лет создала скульптурный образ самой Бабы-Яги в синем плаще со звёздами – как и подобает настоящей богине[3].

Хотя во времена юности я как будто бы забыла об этих детских увлечениях, но в тот момент, когда передо мной раскрылась суть науки о богине, эти детские, заложенные тогда представления о каком-то счастливом начале и о том, что какая-то Она выходит из моря на рассвете солнца – что я в детские годы постоянно рисовала – вынырнули на поверхность сознания. И это помогло мне и в момент переоценки ценностей, когда я увидела эту чёрную гору, перейти на новые рельсы мышления. Потому что патриархат начинается в умах и точно там же и кончается, эта система, которая «промыла» прежде всего мозги, а потом уже и всё остальное, превратив нас в уборщиц и прачек, которым суждено отмывать до скончания века опорожненное адептами патриархата говно, на весь божий=природный мир опрокинутое вонючее покрывало, скрывающее от нас суть и вкус Жизни.

Что это такое было и как от этого избавиться, я окончательно поняла только после того, как австрийские феминистки буквально заставили меня прочитать книги немецких исследовательниц про Богиню[4] (а заставлять пришлось потому, что мой немецкий в те времена был почти на нуле и читать пришлось со словарём, но зато уже после первых страниц этих двух книг я прозрела!).

И после этого для меня началась новая жизнь: ведь я поняла, что не всегда в мире царствовал патриархат, не всегда эта чёрная гора закрывала «весь свет»: а значит, не век так тому и быть!

И тогда я заметила, что наша родная русская Баба-Яга, абсолютно не-вместимая для знаменитого сказковеда Вл. Проппа со своими тремя «несовместимыми формами», и есть та самая богиня, о которой – на примере богинь из других культур – писали и эти и другие исследовательницы до-патриархальных обществ[5]. Её «три формы» (испытательница, дарительница и похитительница) точно совпадают с тремя ипостасями этой «первой святой троицы» - прабогини, действительно единой в трёх своих лицах. Что привело меня к потребности изучить, как в сказках описывается помощь, которую оказывает попавшим в беду наша Баба-Яга. И почему она может действительно, то есть в сотрудничестве с героинями и героями сказок, помогать попавшим в беду: ведь она не- всесильная, а потому и не-виноватая во всех обрушившихся на них несчастьях (в отличие от бога, который возжелал абсолютной власти и тем самым заточил себя в расставленную им самим ловушку). Бога патриархальной религии оправдать нельзя, хотя это и пытались сделать богословы в течение последних веков, издавая «Апологии»= попытки оправдания этого «всемогущего», а богиню оправдать вполне возможно и нужно, поэтому своей первой работе на эту тему я дала немного шутливое название «Апология Бабы-Яги» (1986, опубликована в 1994 году в журнале «Преображение» в Москве).

Для меня феминизм только начинается с борьбы за улучшение положения женщин, и в самый первый момент этого вдохновения речь шла для меня о полном перевороте системы ценностей, о том, что надо подкопаться под эту чёрную гору и свергнуть её к чёртовой матери – этих стихов Цветаевой я тогда не знала, но думаю, что она в своём состоянии вдохновения видела ту же самую чёрную гору, что открылась и мне 26-го июля 1979 года на стрелке Васильевского острова.

Почему Баба-Яга нужна для развития и укрепления феминистического движения: потому что надо знать свои корни! Надо знать, откуда восходит ствол, откуда растут ветви, чтобы не путаться постоянно в навязанном этой черной горой представлении о том, что патриархат был с самого начала начал... что абсолютный бог якобы вечен... и прочие навязанные установки, загрязняющие наше мышление и мешающие нам ясно видеть и потому точно наводить удар по противнику (а наш противник – это сгустившийся в образе якобы бессмертного кащея «порядок вещей»: советы о том, как приступить к его разрушению, в моей последней книге «В гостях у Бабы-Яги»).
Разворот обложки книги Натальи. На передней обложке: на синем фоне с разводами название книги «В гостях у Бабы-Яги» написано шрифтом, стилизованном под древнерусскую вязь, выше иллюстрация в объемной технике, на которой мужчина, герой сказки, стоит в лесу. На задней обложке: иллюстрация в виде детского рисунка — герой сказки на коне летит по небу к дереву с волшебными плодами. Ниже текст: «Сказки сохранили для нас благую весть о том, что из любой беды можно найти выход. Надо только разгадать таящееся в них волшебное сообщение», слева фотография Натальи и биография.
26-го июля 1979 года Татьяна Горичева принесла мне почитать текст «Роды человеческие», подписанный псевдонимом Римма Баталова, и сообщила о том, что авторица этой работы, настоящее имя которой – Татьяна Мамонова – приглашает меня принять участие в создании альманаха «для женщин» (название «Женщина и Россия» было присвоено этому альманаху только в августе того же года).
попав в Австрию, в конце концов я стала зарабатывать переводом учебников для протестантов.
Хотя эта скульптура в мае 1957 года была на выставке во Дворце пионеров, но мальчишки в нашем кружке лепки смеялись надо мной из-за этого роскошного плаща, а руководительница была недовольна.
Хайде Гёттнер-Абендрот, «Богиня и её герос», Йозефина Шрейер, «Богини».
Из тех, кого я узнала позже, особое впечатление на меня произвели Мария Гимбутас и Риана Айслер.
Black Mountain
Natalia Malakhovskaya, one of the creators of the first feminist samizdat in the USSR "Woman and Russia"
tags: Utopia, Dissidents, USSR
— You have traveled a lot between Russia and Austria after emigration – do you see yourself as a part of the feminist communities of both countries?
Before I got the opportunity to come to the USSR in 1989, I did not feel like a part of the community, but my theories were processed in friendly conversations and discussions with Austrian feminists. Through one of them, I met the Italian artist Margherita Pavesi Mazzoni and the Italian artist Rosella Chenerini – both of them had a great (= decisive) influence on my work. Margherita lifted the blockade that prevented me from becoming an artist, and Rosella became the prototype in my novel " Return to Baba Yaga ". After 1989, I began to feel like a part of the feminist movement in Russia: I came constantly, sometimes twice a year, communicated with young feminists in Moscow and St. Petersburg, in Moscow, I was given an award "for the best expression of feminist ideas" for my essay "The Apology of Baba Yaga" (1994-1995), Nina Gabrielyan wrote a good analysis of my novel "Return to Baba Yaga" ("Voprosy literatury", 1999). Then almost every year my new books were published in St. Petersburg, and there were presentations, discussions of books, and an exhibition of paintings. From 2008 to 2013, I conducted seminars at the Philosophical Cafe and performed at the Dostoevsky Museum, the Pushkin Museum, and various other organizations and in bookstores – yes, I felt like a part of the general rise of strength at this time.
— Have you noticed any transformations for yourself in the conversation about feminism since the 1990s? If so, which ones?
Feminism has become more active – now it's not just "talking" – it makes me happy! But sometimes it is more aggressive because the resistance to feminism has become more aggressive.
— How did the mythology of fairy tales become the focus of your research?
You can learn more about this in the essay "Black Mountain".
— What do you think a feminist utopia could be? What aspects of it are most important to you?
The most important is what Riane Eisler wrote about in the book "The Chalice and the Blade". As I can guess from the titles of her other books, she develops this utopia in more detail. I hope that some of these books have been translated into Russian or German – unfortunately, I do not really perceive scientific literature in English.

Black Mountain

black mountain
blocks the earth’s light.
Time—time—time
to give back to God his ticket.

These lines from a poem by Marina Tsvetaeva came to my mind much later, and in 1979 I did not even know these verses about the black mountain, but it was her that I probably saw, hopelessly black and shaggy, overgrown with some kind of thickets as I entered the tram on the Spit of Vasilievsky Island - AFTER. After I read an article by an artist I don't know – "Human birth"[1] – and realized that this is not Life itself as disgusting and unfair as it is, and what only unbearable – that which can be pulled off the Face of Life – the Order of things that was forced on Her.

What is this order of things? And how can you describe in words passionate and irresistible desire – which seized me immediately after reading this article? No, it wasn't just a desire, and it was THIRST, to fight this order of things. Therefore, having reached the house, I immediately rushed to write about how I distinguished this whole situation, unfair to the last underground drop of blood and unbearable to the female half of humanity – and not only in maternity hospitals.

That is, I threw myself headlong into this abyss, not even recognizing all the words belonging to this struggle. Not knowing that this Black Mountain is called patriarchy, and the fight against this mountain is called feminism.

Wherein I graduated from the philological faculty of Leningrad State University! It would seem that I could at least hear this word somewhere – but no, this did not happen. And the strangest thing is that my parents knew this word, and when I told them a year later that I was being expelled from the USSR "for feminism", they took it for granted - "the apple doesn't fall far from the tree" – it turned out that my beloved Grandma Leah was a real feminist and a friend of Alexandra Kollontai, which for some reason she did not tell me about. She talked about her disappointment in building a new society on earth, about how "poor Lenin warmed this snake Stalin on his chest", about how every night she was afraid that a black car would come for her to our yard too – about this she spoke, but for some reason did not mention feminism: apparently, for her, feminism as such was just a part of the struggle to build a bright social order. It seems like she believed, like many before her and today, that the liberation of the female half of humanity will "follow" if the whole of society will be built in new ways.

So it didn't work!

And although I also believe that society needs to be rebuilt in a WHOLE and that the "order of things", as it is to this day, is not good in any way, I see that this change in society should be started exactly from the end that seemed not the most important to my grandmother: you have to start with that "string", which should have been pulled in the fairy tale about Little Red Riding Hood. "Pull the string, the door will open." For me, this rope turned out to be a terrible story about how they treated women in labor in the Soviet maternity hospitals – yes, because something similar happened to me, only in my case, this cynical attitude ended with death. From which they managed to pull me out only at the very last minute. Childbirth – the process of creating a new human life – turned out to be within this "order of things" something so unimportant, even anti-important, that it made me think about what really is at the top of that value system, in in the grip of which we are suffocating – on the top floor of that very black mountain that has covered the whole world.

What is the essence of this value system? To radically change society, starting precisely from the roots –– to dig into the essence, and overthrow it – it is necessary to understand that the essence is the image of a God, who is ALL-Pressing: absolute and omnipotent, i.e., guilty of everything. And if everything that happens is essentially “as it should be”, because it is “the will of God” or (for alleged unbelievers) “the hand of fate”, then such a world is worthless and indeed, as Tsvetaeva wrote, “to give back to God his ticket". To that bastard whom Tsvetaeva, out of habit, in these lines calls “the Creator”: but it is enough to go to any maternity hospital to find out who is not the “creator”, but the Creatress!

Perhaps it is no coincidence that (after my resettlement to Austria) “on duty” I managed to study this familiar theo-logy[2] and compare it with the theory disclosed in the books of Western researchers – theA-logy. Probably, the hobby for the ancient Greek goddesses, which I carried through all my childhood, and the fact that at my three years old age I realized that fairy tales are "little books about Baba Yaga", and at nine years old, I created a sculptural image of Baba Yaga herself in a blue cloak with stars, as befits a real goddess. Probably, the hobby for the ancient Greek goddesses, which I carried through all my childhood, has come in handy, just like the fact that at my three years old age, I realized that fairy tales are "little books about Baba Yaga", and at nine years old, I created a sculptural image of Baba Yaga herself in a blue cloak with stars, as befits a real goddess[3].

Although in my youth I seemed to have forgotten about these childhood hobbies, by the time when the essence of the science of the goddess was revealed to me, these childish ideas about some kind of happy beginning and the image of Her coming out from the sea at the dawn of the sun, which I was constantly drawing in my childhood, emerged on the surface of consciousness. And it helped me, and at the moment of revaluation of values, when I saw this black mountain, to switch to new lines of thinking. Because patriarchy begins in the minds and ends exactly in the same place, this system, which "washed" first all the brains, and then everything else, turning us into cleaners and laundresses destined to wash the shit emptied by the patriarchy adherents until the end of the century, overturned for the whole natural world (=the world of God) a smelly veil that hides from us the essence and taste of Life. I finally understood what it was and how to get rid of it only after Austrian feminists forced me to read the books of German researchers about the Goddess[4] (and they had to force me because at that time I barely knew German, so I had to read it with a dictionary, but after the first pages of these two books I saw the light!).

And after that, a new life began for me: after all, I realized that patriarchy did not always reign in the world, that black mountain did not always cover “the whole world”: which means that it’ is not going to last that way!

And then I noticed that our dear Russian Baba Yaga, absolutely incompatible, according to the famous fairytale folklorist Vl. Propp, with her three “incompatible forms,” is the very goddess that these and other researchers of pre-patriarchal societies[5] wrote about, using the example of goddesses from other cultures. Her “three forms” (the tester, the giver, and the kidnapper) exactly coincide with the three hypostases of this “first holy trinity” – the great goddess, who is truly one in her three unities. What led me to the need to study how fairy tales describe the help that our Baba Yaga provides to those in need. And why she really can, in cooperation with the heroines and heroes of fairy tales, help those in trouble: after all, she is not omnipotent, and therefore innocent in all the misfortunes that have befallen them (in contrast to God, who desired absolute power and thus imprisoned himself in a trap set by himself). The God of the patriarchal religion cannot be justified, even though theologians have tried to do this over the past centuries by publishing Apologies = attempts to justify this "omnipotent", and it is quite possible and necessary to justify the goddess, which is why I gave my first work on this topic a slightly humorous title The Apology of Baba Yaga (1986, published in 1994 in the Preobrazhenie magazine in Moscow).

For me, feminism is beginning with the struggle to improve the status of women, and, at the very first moment of this inspiration, for me, it was about a complete revolution of the value system, about the need to dig under this black mountain and overthrow it to hell – I did not know these Tsvetaeva's poems then but I think that in her state of inspiration she saw the same black mountain that opened to me on July 26, 1979, on the Spit of Vasilievsky Island. Why Baba Yaga is needed to develop and strengthen the feminist movement is because you need to know your roots!

You need to know where the trunk comes from, where the branches grow from, so as not to get confused in the idea imposed by this black mountain – that there was patriarchy from the very beginning... that the absolute God is supposedly eternal... and other imposed attitudes that pollute our thinking and prevent us from seeing clearly in order to strike at enemy accurately (and our enemy is the “order of things” condensed in the image of an allegedly immortal Koschei: I advise on how to start his destruction in my latest book Visiting Baba Yaga).
On July 26, 1979, Tatyana Goricheva brought me to read the text "Human Birth", signed by the pseudonym Rimma Batalova and informed me that the author of this work, whose real name is Tatyana Mamonova, invites me to take part in the creation of the almanac "for women" (The name "Woman and Russia" was given to this almanac only in August of the same year).
Once in Austria, I eventually began to earn money by translating textbooks for Protestants.
Although this sculpture was on display at the Palace of Pioneers in May 1957, the boys in our modeling club laughed at me because of this luxurious cloak, and the teacher was unhappy.
The Goddess and Her Heros by Heide Göttner-Abendroth, The Goddeses by Josefina Schreier
Of those whom I met later, Marija Gimbutas and Riane Eisler made a significant impression on me.