Язык / Language:
Russian / Русский
English
"Националка": политики СССР в отношении женщин "периферии"
Текст, иллюстрации: Юлия Градскова
tags: Деколонизация, Ислам, Исследования, Коренные народы, Расизм, СССР, Россия
Имеет смысл посмотреть на советскую гендерную историю, и в частности на раннесоветские кампании по “раскрепощению” женщин-“националок” с точки зрения множественных властных иерархий и колониального контекста. К каким последствиям для гендерных и национальных иерархий (и их пересечений) кампания «освобождения» женщин-националок привела в региональном и
общероссийском измерении?

С одной стороны, большевистский центр ставил своей задачей освобождение женщин. Но, с другой, — весь локальный и национальный активизм женщин накануне и в период революций 1917 года игнорировался.
Тифлокомментарий. Обложка книги Альты Махмутовой «Пора и нам зажечь зарю свободы!». На бежевой обложке — фотоколлаж. На дальнем плане старая фотография с панорамой города. В центре — круг из пяти женских фотопортретов. На переднем плане — цветочный орнамент и название книги.
Например, исторически “женский вопрос” в Волго-Уральском регионе оказывался связанным не только с правами женщин вообще, но и с процессом национального самоопределения, вопросами развития национальных языков и культуры и проблемой свободы религиозной жизни. Благодаря работам историков региона, прежде всего Татарстана, мы знаем довольно много о борьбе за женское образование среди мусульман как части проекта национального обновления (поскольку женщины рассматривались как матери нации, влияющие на общественный прогресс в целом).

Мы также знаем о решениях первого съезда женщин-мусульманок в апреле 1917 г. Собравшиеся тогда на съезде в Казани женщины, в основном выпускницы и учительницы новометодных (следующих идеям джадидизма) школ, провозгласили равноправие женщин в политической и семейной сфере. При этом они подчеркнули, что такое равноправие не противоречит законам шариата.
Тифлокомментарий. Обложка книги Тамины Биктимировой «Ступени образования до Сорбонны». На синей обложке — фотоколлаж. Слева две девушки-курсистки в униформе. Справа женщина в черном платье. Внизу групповая фотография курсисток.
Монография Альты Махмутовой исследует судьбу Мухлисы Буби (Бобинской) — первой женщины, избранной на должность мусульманского судьи (кадия), которая вплоть до своей гибели в период сталинских репрессий в 1938 г. работала в Центральном духовном управлении мусульман в Уфе.
Наконец, вновь опубликованные документы, включая документы первого съезда мари в июле 1917 г., свидетельствуют о том, что многие национальные лидеры региона считали важным и необходимым принятие программ просвещения мужчин и женщин, учреждение курсов для взрослых, организацию кооперативов, детских садов, летних площадок для детей и изб-читален.

Таким образом, исследования последних лет, проведенные историками региона, и вновь опубликованные, в том числе в переводе на русский язык, документы 1900-1910х годов показывают, что народы Волго-Уральского региона в целом рассматривали повышение общественной роли женщин в качестве части проекта национального освобождения. Особенно на этом акцентировали внимание татары.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. Газета с текстом арабским алфавитом. Название фотографии «Журнал для женщин на татарском языке, издавался в Казани с 1913 г.».
Журнал для женщин на татарском языке, издавался в Казани с 1913г.
Несмотря на то, что молодая советская республика критиковала “буржуазный Запад”, большевистский центр репрезентировал себя в качестве центра “культуры”, т. е. в качестве “Запада” для “народов Востока”.
“Некультурность” тех или иных традиций и привычек, хотя и обосновывалась отсылкой к европейским образцам и
аргументировалась с помощью научных данных, так или иначе подразумевала определенное культурное превосходство тех, кто по умолчанию исключался из “националок”: работниц, горожанок, сознательных женщин “центра”, – почти всегда оказывавшихся русскими/обрусевшими и выходцами из христианской среды (пусть и атеистками в новой жизни).

Советский вариант “освобождения” неминуемо предполагал классификацию женщин, способствуя созданию иерархии между более передовыми женщинами центра (русскими и славянскими женщинами) и “националками”, которые отличались одеждой, языком, религией и организацией быта. Ориентация на равенство в будущем предполагала неравенство в настоящем, а новая классификация, в отличие от прежних конфессионально-этнических, в значительно большей степени опиралась на различия во внешнем виде и поведении.

Какими представлялись женщины, именуемые “националками”, в советских документах? Ответ на этот вопрос можно найти в брошюрах, которые издавали для работы среди “женщин Востока”.
Структуры и институты по улучшению положения “женщин Востока” и равноправию, предложенные большевиками, включали значительную часть того, о чем образованная часть нерусских народов и отдельные женщины и организации (в том числе и в Волго-Уральском регионе) писали и говорили задолго до октября 1917 г., например, о грамотности женщин, о создании образовательных и социальных учреждений и кооперативов. Однако большевики пропагандировали меры по организации детских садов и площадок, созданию изб-читален и борьбу против насильственной выдачи замуж несовершеннолетних девушек как составляющую светской идеологии, не связанную с предшествующей деятельностью национальных и женских организаций региона.
Кроме того, советский вариант “раскрепощения” провозглашался единственно правильным. Все иные проекты “освобождения” женщин, если и упоминались, то определялись как “буржуазно-националистические” и “контрреволюционные”. Например, в разделе, посвященном проблемам эмансипации женщины-татарки, можно прочитать, что съезд женщин-мусульманок в апреле 1917 г. был созван “буржуазно-интеллигентскими элементами”.
Решение советского правительства о создании комиссии по улучшению труда и быта трудящихся женщин при ВЦИК и в союзных и автономных республиках ССР было принято 20 сентября 1926 г.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Несколько брошюр из серии «Труженица востока». Выпуски «Марийка», «Татарка», «Вотячка» и «Башкирка». Обложки выпусков одинаковые. В центре иллюстрация с женщиной в национальном костюме и головном уборе. По бокам, сверху и снизу — фрагменты национальных орнаментов. Вверху название брошюры, фамилия автора и название выпуска. Внизу текст в рамке: «Издательство «Охрана материнства и младенчества», Москва». Поверх от руки порядковый номер.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Собрание женщин в поле. Десятки женщин сидят на земле в большом круге лицом в центр. В центре стол и скамья, здесь сидят несколько женщин. За кругом стоит ряд женщин, некоторые из них подняли руки. Все женщины в длинных платьях, головы покрыты платками. Некоторые из них полностью в белой одежде. Поодаль стоит десяток детских колясок в ряд. Коляски напоминают современные тележки для покупок. Это люльки на двух колесах с длинными ручками. Люльки закрыты белой тканью. Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Женщина в национальной одежде колет дрова во дворе дома. На заднем плане стоит большая строящаяся изба.
Центральная комиссия по улучшению труда и быта женщин была создана под председательством С. Асфендиарова и предполагала объединение усилий различных министерств и ведомств. Она включала представителей Наркомпроса, Наркомюста, Наркомфина, ВСНХ, Наркомздрава, Наркомсобеса, отдела работниц и крестьянок при ЦК ВКП (женотдела), а также ВЦСПС.

Работа комиссии даже в период ее наиболее активной деятельности была связана со многими трудностями. Однако, ее сотрудники приобрели новые навыки руководства, а часть “националок” присоединилась к советскому аппарату управления. Тем не менее даже эти результаты не следует переоценивать, так как во второй половине 1930-х гг. начинается волна сталинских репрессий, жертвами которых стали многие участницы и активистки работы по преобразованию быта женщин “культурно-отсталых народностей”. Например, жертвой репрессий становится первый председатель комиссии, Санжар Асфендияров (см. Алмас Джунисбаев, САНЖАР СЕЙТЖАФАРОВИЧ АСФЕНДИАРОВ (1889-1938))

Иные проекты модернизации общества вместе с альтернативными проектами женской эмансипации были вытеснены и запрещены. Само “освобождение”, несмотря на его очевидные и многократно описанные советскими историками достижения, оказалось одновременно разновидностью подавления и манипулирования различиями.

Политика подготовки как женщин, так и мужчин, независимо от их национальной принадлежности, к роли полноценного и равноправного субъекта советской модерности в ситуации Волго-Уральского региона конца 1920-х гг. осуществлялась за счет выявления цивилизационных различий и создания иерархий народов. Новые различия, выстроенные вокруг понятий “социализма” и “культурности”, не только не разрушили, но и укрепили иерархии между “отсталыми женщинами” Волго-Уральского региона и “передовыми” женщинами центра. Последние при этом получили значительные символические привилегии как носительницы культуры, воплощение модерности и рациональности. Они должны были способствовать эволюции “отсталых женщин”.

Юлия Градскова - историк, профессор Университета Сёдетёрна, исследует политику СССР в отношении женщин-”националок”, Международную Демократическую Федерацию Женщин и советскую политику в странах “Третьего мира”. Почта: yulia.gradskova@sh.se.

Natsionalka: USSR and the "ethnic minority women"
Text, illustrations: Yulia Gradskova
Translation: Sofia Smirnova
tags: Decolonization, Islam, Research, Indigenous Peoples, Racism, USSR, Russia
It’s reasonable to look at the Soviet gender history, and particularly, at the early-Soviet campaigns for “emancipation” of “ethnic minority women” or “natsionalki” in terms of multiple power hierarchies and colonial contexts. Which consequences for gender and national hierarchies (and their intersections) did the campaign for “emancipation” of “ethnic minority women” lead to on the regional and country scale in Russia?

On one hand, the Bolshevik center declared the emancipation of women their goal. On the other hand, all local and national activism of women before and during the revolutions of 1917 was ignored.

For example, historically, the “women’s issue” in the Volga-Ural region appeared to be linked not just to women’s rights in general, but to the process of national self-identification, issues of the development of national languages and culture, and the issue of freedom of religious life. Thanks to the works of the region’s historians, first of all of Tatarstan, we know quite a lot about the fight for women’s education among Muslims as a part of the project of national renewal (since women were seen as mothers of the nation who influence social progress in general).

We also know about the decisions of the first congress of Muslim women in April 1917. Women who then gathered in the congress in Kazan, mainly graduates and teachers of New Method (following the ideas of Jadidism) schools proclaimed the equality of women in the political and familial area. Also, they stressed that such equality does not contradict the laws of Shariah.

The monography of Alta Makhmutova examines the destiny of Mukhlisa Bubi (Bobinskaya) – the first woman chosen for the position of the Muslim judge (Qadi) who, until her death in the period of Stalin’s repressions in 1938, worked in the Central spiritual administration of the Muslims in Ufa.

Finally, newly published documents, including the documents of the first congress of Mari in July 1917, indicate that many national leaders of the region considered important and necessary to introduce educational programs for men and women, establish courses for adults, organize cooperatives, kindergartens, summer areas for children and reading-houses.

The recent studies by historians of the region and newly published, especially in translation to Russian, documents of 1900-1910 demonstrate that peoples of the Volga-Ural region in general considered the increase of women’s status in the society as a part of the project of national liberation.Tatars especially emphasized that.

A magazine for women in the Tatar language has been issued in Kazan since 1913.
Despite the young Soviet republic criticizing the “bourgeoise West”, the Bolshevist center represented itself as the center of “culture”, i.e. as the “West” for “peoples of the East”.
Although the “lack of culture” in one or other traditions and habits was explained by the link to European types and well-argued with the help of scientific data, in some way or another it presumed a cultural superiority of those who by default were excluded from “ethnich minority women”: workers, citizens, conscious women of the “center” who almost always appeared to be Russians/Russified and those who originated from the Christian environment (although atheists in the new life).

The Soviet option of “liberation” inevitably assumed a classification of women and contributed to the formation of a hierarchy between more advanced women of the “center” (Russian and Slavic women) and “national-women” who differed by clothing, language, religion, and organization of life. The orientation towards equality in the future implied inequality in the present, and the new classification, in contrast to the previous confessionally-ethnic ones, was based to a significantly larger extent on differences in appearance and behavior.

How were the women named “natsionalki” presented in Soviet documents? The answer to this question is found in brochures that were issued for those working among “women of the East”.
Structures and institutions for the improvement of the situation of “women of the East” and equality suggested by Bolshevists included the majority of what the educated part of non-Russian peoples and separate women and organizations (in Volga-Ural region too) wrote and talked about long before October 1917. For example, about the literacy of women, about creating educational and social establishments and cooperatives. But Bolshevists propagated the measures of organization of kindergartens and areas, creation of reading-houses and fight against the forced marriages of underage girls as a component of the secular ideology, in no way connected with the previous activity of the national and women’s organizations of the region.

Moreover, the Soviet type of “liberation” was proclaimed as the only right one. All other projects of the “liberation” of women, when mentioned, were defined as “bourgeois-nationalist” and “counterrevolutionary”. For example, in the section devoted to the issues of the emancipation of a Tatar woman one can read that the congress of women-Muslims in April 1917 was convened by “bourgeois-intellectual elements”

The decision of the Soviet government to form a commission for improvement of labor and life of working women by the All-Russian Central Executive Committee and in allied and autonomous republics of SSR was adopted on September 20, 1926.
The creation of a central commission for improvement of labor and life of women was chaired by S. Asfendiarov and implied bringing together efforts of various ministries and agencies. It included members of People’s Commissariats of Education, Justice, Finances, Health, of the Supreme Economic Council, and People’s Commissariats of Health, Social Security, department of workers and peasants by the Communist Party Central Committee (women’s department), and also the All-Union Central Council of Trade Unions.

The work of the commission was linked to many difficulties even on its most active stage. But its staff gained new skills of leadership, and a part of “national-women” joined the Soviet apparatus of management. Still, even these results should not be overrated, as in the second half of the 1930s the wave of Stalin’s repressions began, of which many participants and activists who worked to reform the life of women of “culturally-backward ethnic groups” became victims. For example, the first chairman of the commission, Sanzhar Asfendiyarov became a victim of repressions.

Other projects for modernization of the society together with alternative projects of women’s emancipation were driven out and forbidden. The “liberation” itself, despite its obvious achievements described by Soviet historians, turned out to be at the same time a variety of suppression and manipulation on the basis of differences.

The politics of preparation of women and men, independently of their nationality, for the role of a complete and equal subject of Soviet modernity in the situation of the Volga-Ural region of the late 1920s was maintained by identifying differences in civilizations and forming hierarchies of peoples. New differences built around the definitions of “socialism” and “culturalism” not only didn’t destroy but even strengthened the hierarchies between “backward women” of the Volga-Ural region and “advanced” women of the “center”. The latter then received significant symbolic privileges as the carriers of culture, an embodiment of modernity and rationality. They were supposed to contribute to the evolution of “backward women”.

Yulia Gradskova - historian at Södertörn University, researches the policy of the USSR towards women-"nationalists", the International Democratic Federation of Women and Soviet politics in the countries of the "Third World". Email: yulia.gradskova@sh.se.