Язык / Language:
Russian / Русский
English
Одри Лорд в Германии и "России"
Текст: Вика Кравцова
Иллюстрации: Анастасия Черепанова, Дагмар Шульц, архив FFBIZ
Вика Кравцова - исследовательница, работница НКО (Смоленск-Берлин). Телеграм: @odetofluidity

Анастасия Черепанова - фем-активистка, иллюстраторка и соосновательница @sarpa_media
tags: Деколонизация, Исследования, Расизм, ГДР, Германия
Одри Лорд (1934 - 1992) — американская писательница и поэтесса афро-карибского происхождения, феминистка. В поэзии, прозе и эссе она говорила своей чёрной, женской, материнской и лесбийской идентичностях, выступая против расизма, классизма, (гетеро)сексизма и гомофобии. В 1968 году увидел свет первый сборник стихов Лорд «The First Cities». Параллельно с писательством, Лорд работала библиотекаршей, преподавала. Она основала несколько инициатив, среди которых «Кухонный стол: издательство женщин цвета» и организация «Сестринство а поддержку сестёр» для помощи пострадавшим от апартеида в ЮАР. Одри Лорд много путешествовала и оказала влияние на движение чёрных женщин, женщин коренных народов и цвета (ВIPoC) не только в США, но и в Европе. Однажды Лорд побывала и в СССР.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Женщина говорит и жестикулирует перед микрофоном. Это Одри лорд в кафе «Франц» в Пренцлауэрберге. У нее темная кожа, афрокосички до плеч, крупные очки. Она одета в белую рубашку и мягкий темный пиджак. Рядом стоит букет цветов.
Одри Лорд в кафе “Франц” в Пренцлауэрберге

В данном тексте Вика Кравцова рассказывает о поездках Одри Лорд в Россию и Германию. В написании текста ей помогали Татьяна Щурко и Леся Пагулич, переводчицы Манифеста Чёрного феминизма Коллектива реки Комбахи. Возникший в локальном контексте США, Чёрный феминизм, представительницей которого была Лорд, может указать нам на существование множественных дискриминаций не только в американском обществе, но и в странах бывшего СССР. Советский Союз, провозгласив всеобщее равенство и сопротивление расизму, оставил непроработанными проблемы расовой и этнической дискриминации, пронизывающие отношения между входившими в его состав ныне независимыми государствами и внутри них. Чтобы понять, как иметь дело с этими проблемами, мы можем использовать опыт феминисток ‘Третьего’ мира и Чёрных феминисток. Однако, такое предложение зачастую сталкивается с непониманием, потому что, как отмечает Лана Узарашвили (2020), "в русскоязычном поле расизм мыслится как ‘их’ проблема".

Леся Пагулич и Татьяна Щурко считают, что для поиска новых путей солидарности, важно "вступать в диалог с небелыми феминистками и их теоретизациями, которые, будучи созданы на географическом западе, при этом представляют собой примеры совершенно других (по отношению к привычным западным) высказываний, радикальных представлений и сопротивления". Как они подчеркивают, "'Манифест Черного феминизма», описывая конкретные опыты, способы видения и истории угнетения, в то же время вдохновляет нас для рефлексии нашей собственной позиции, вопросов социальной ответственности, квир-феминистских практик и даже вопросов генеалогии постсоветской феминисткой мысли". На подобные мысли наводит и текст Одри Лорд.
1. Одри Лорд в Германии
В 1980 году на Всемирной женской конференции ООН в Копенгагене Лорд познакомилась с Дагмар Шульц, профессоркой женских исследований в Свободном Университете Берлина. В 1984 Шульц помогла Лорд получить в университете место приглашенной профессорки, и была с ней во время её последующих поездок в Берлин, приуроченных к изданию её книг в издательстве «Орланда». Первые чтения Одри Лорд в Берлине состоялись в Техническом Университете в рамках конференции о насилии против женщин. Дагмар Шульц вспоминает, как спросила Одри, почему она так волнуется, и пертнёрка Одри Глория ответила: «Как бы ты себя чувствовала, если бы тебе нужно было бы читать, будучи единственной белой женщиной в африканской стране?».
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Две женщины стоят плечом к плечу и улыбаются. Это Одри Лорд и Глория Джозеф. У Одри шапка коротких черных волос, очки в крупной оправе с затемненным стеклом. Она в водолазке и пиджаке, на шее длинная нитка бус. Глория одета во все белое, у нее короткие черные волнистые волосы, на голове повязка.
Одри Лорд и Глория Джозеф
Одри Лорд и афронемецкое движение
В университете Лорд познакомилась с молодыми немецкими женщинами африканского происхождения, среди которых – будущие активистки Мей Айим, Ика Хюгель-Маршалл, Хельга Эмде и Катарина Огунтойе. Вместе они придумали термин «афронем_ка», важный для становления чёрного движения в Германии. При содействии Лорд в издательстве “Орланда” была издана книга «Показывая наши цвета», которая рассказывает о чёрных женщинах в Германии со времён Средневековья. Лорд также вдохновила активистку Ику Хюгель-Маршалл на написание собственной книги «Дома в пути. Немецкая жизнь», в переводе на английский получившая название “Невидимая женщина. Расти чёрной в Германии”.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. За круглым столом пять женщин пьют чай. Это Одри Лорд и сотрудницы издательства «Орланда». Стол покрыт белой скатертью и уставлен чашками и тарелками с выпечкой. В центре стола красная роза в узкой вазе. Одри обернулась и широко улыбается. В комнате на белых стенах развешены плакаты, фотографии и листовки.
«Меня вдохновляют эти женщины, - Лорд написала в дневнике. - Давайте будем самими собой – такими, какими мы определяем себя. Мы не часть твоего воображения и не экзотический ответ на твои желания.»
Лорд и сотрудницы издательства “Орланда”
После выхода книги были образованы две афронемецкие организации – женская группа ADEFRA и инициатива чёрных людей в Германии (ISD), которые сегодня продолжают оказывать помощь чёрным людям и людям цвета, в том числе беженцам. При содействии этих организаций, в 2020 году одна из улиц города будет переименована в улицу Одри Лорд. В 2011 году по их же инициативе состоялось переименование одной из набережных города в набережную Мей Айим – афронемецкой поэтки и активистки, основавшей ADEFRA и ISD до своего самоубийства в 1996. До этого улица носила имя немецкого колониалиста, ассоциируемого с работорговлей. В 1997 году режиссёрка Мария Биндер сняла про Мей фильм. Её поэзия издана на английском и немецком. В Свободном Университете Берлина существует архив Мей Айим.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. В большой комнате танцуют Одри и Глория. Одри в красном свитере, юбке по колено и серебристых кроссовках. Она поднимает руки вверх и улыбается. Глория в желтом комбинезоне с длинными рукавами и ботинках. Светлая комната уставлена растениями и деревянной мебелью.
Одри Лорд и Глория Джозеф
До своей смерти в 1992 писательница почти ежегодно возвращалась в Берлин. В 2012 году Дагмар Шульц выпустила документальный фильм «Одри Лорд: Берлинские годы 1984-1992», показавший, насколько мало о ней помнят. Дагмар Шульц и афронемецкая активистка Ика Хюгель-Маршалл также создали архив Лорд в Свободном Университете и онлайн-экскурсию по местам Лорд.
Берлин Одри Лорд
В Берлин Лорд приезжала со своей партнёркой Глорией Джозеф, чтобы лечиться от рака. Она много гуляла по лесам около Свободного Университета и плавала на лодке в футболке с цитатой анархистки Эммы Гольдман: «Если я не могу танцевать, я не хочу быть частью вашей революции»[VK1] . Лорд посещала лесбийские бары в районе Шёнеберг, среди которых - Die Zwei (Эти Двое) and Pour Elle (Для Неё). Много времени она также проводила в кафе для женщин Begine, где состоялись презентации переводов её книг на немецкий. Благодаря мночисленным чтениям, организованным издательством «Орланда», Лорд знакомилась с местными актвистками, которые показывали ей свои проекты. Так, Лорд побывала в женском центре «Шокофабрик», которым восхищалась:

«В Берлине я как будто возродилась к жизни! Берлинское женское движение такое сильное, полное жизни и витальности. Я вижу организации и инициативы, и моё сердце начинает петь! Здесь можно найти всё, Например, центр для женщин «Шокофабрик».
Я всё ещё помню, как в 1984 мне показывали его пространство. Помню прекрасные лица женщин и их планы на будущее. Тогда тут всё было в руинах! И я думала, какие прекрасные мечты! Теперь, в 1987, я снова в Шокофабрик, и это зрелице поражает...чего женщины добились за три года!
Ещё не всё готово, но столько всего произошло! Все эти комнаты, которые они сами спроектировали и обустроили. Терасса на крыше, где теперь растут помидоры. Место встречи для переживших насилие женщин, комнаты для терапии, они планируют турецкую баню и сауну. Это греет моё сердце! Такая энергия, я ей апплодирую, уважаю её, и вижу, что в Берлине её много.»
Тифлокомментарий. Цветная фотография. За круглым столиком уличного кафе сидят две женщины и мужчина, рядом стоит девушка. Одна из женщин — Одри Лорд в гостях у центра «Шокофабрик». Все четверо одеты в разноцветные свободные одежды.
Одри Лорд в Шокофабрик
Лорд и ГДР
Вместе с Глорией Джозеф и женщинами из издательства «Орланда», Лорд посетила группу лесбиянок в ГДР, которые уже прочитали первую из её изданных на немецком книг.
После объединения Германии, Лорд была одной из первых писательниц, читавших свои произведения в бывшем Восточном Берлине. Как говорила партнёрка Лорд Глория Джозеф, в день объединения Германии Лорд говорила о том, как в тот же день в метро избили африканца. Что значит падение стены, если в германии всё ещё избивают чёрных?
Тифлокомментарий. Цветная фотография. В летний день на пешеходном переходе стоит компания женщин. Это Глория Джозеф и Дагмар Шульц с лесбиянками из ГДР. Женщины разговаривают и улыбаются. Глория одета во все белое, она разговаривает с Дагмар. Дагмар в серой футболке и брюках, у нее короткие русые волосы, она прижимает к груди красную сумку.
“…она смотрела на то, что это значило для «маленьких» людей. Что это будет значить с точки зрения враждебности и конфликтов. В смысле, она могла бы радоваться, знаете…По очевидным причинам для радости! Но она также смотрела на это так: Окей, и что теперь!"
Глория Джозеф и Дагмар Шульц с лесбиянками из ГДР
В 1990 на чтениях в Дрездене Лорд сказала:

«Это моя шестая поездка в Берлин. И я вижу изменившийся Берлин! Он ощущается по-другому. Время покажет нам, являются ли эти изменения признаком прогресса. Но если вместе с новостями про объединение Германии мы слышим...что чёрных студенто_к убивают за стенами университета...Что иностранный рабочий в Лейпциге был избит в своём собственном районе, и турецких подростков убивают. Если мы посмотрим на рост антисемитской риторики и поведения, тогда мы можем честно задуматься об определении свободы в Германии.»


Последние чтения Лорд состоялись в Берлине, в доме Дагмар Шульц. Лорд прочитала стихотворение «Восточный Берлин 1989», критикующее триумфальные настроения, связанные с окончанием Холодной Войны. Она предвидела усиление расистского насилия на бывшем “Востоке” Германии:

Моя кровь уже стынет
по улицам Восточного Берлина
направленные не туда ненависти
вулканические показатели выбиты в цементе
афронемецих женщин затаптывают до смерти
скинхеды на Александрплатц
двухлетние девочки
полусваренные на носилках
кто заплатит
за их разочарование?


Прах Лорд был развеян, в том числе, в Берлине – у озера Крумме Ланке.
2. Одри Лорд в России
Сборник Лорд "Sister Outsider" (1984) открывает эссе "Заметки из поездки в Россию". В 1976 году Лорд посетила конференцию писател_ьниц из Африки и Азии, организованную советским Союзом Писателей, и зафиксировала свои наблюдения о поездке. Лорд называет свой опыт "поездкой в Россию", хотя пространство, о котором она говорит, Россией не является - большую часть времени Лорд проводит в Узбекистане, где проходит конференция. Предполагаемая взаимозаменяемость терминов "СССР" и "Советская Россия" - прямое указание на колониальность советского проекта, стиравшего субъектность и самостоятельность отдельных частей государства. Предполагаемая взаимозаменяемость терминов "СССР" и "Советская Россия" - прямое указание на советский колониализм, стиравший субъектность отдельных республик. В этом эссе Лорд, будучи "пришелицей" извне, тем не менее, замечает неравенство между разными частями СССР, обусловленное тем, что Мадина Тлостанова (2012; 2015) описывает как "имперское различие": СССР, чувствуя себя "неполноценной" империей по отношению к Западу, копировал его "колониальные" практики по отношению к собственным "Другим".
Лорд в Москве
Посещение СССР для Лорд начинается с Москвы. В первой части эссе она отмечает позитивные элементы советского проекта, например, бесплатную медицинскую помощь. Лорд внимательно наблюдает за людьми вокруг. Она отмечает, что многие виды “тяжёлых” работ делают женщины, и обращает внимание на то, что не видит в Москве Чёрных людей (1984, 16). Лорд знает, что в Университете дружбы народов им. Патриса Лумумбы учатся студент_ки из стран Африки. Однако, все немногочисленные Чёрные люди, которых она встречает во время поездки, приехали на ту же конференцию. Лорд замечает, что в СССР не привыкли видеть Чёрных людей (15-17).
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Заголовок «Московский метрополитен, 1970-е». На платформу станции метро прибывает поезд. Пассажиры в пальто и шапках. На эскалаторе из перехода поднимается три человека.
Московский метрополитен, 1970-е
Лорд в Узбекистане
Москва напоминает Лорд Нью Йорк. Когда из Москвы Лорд перемещается в Узбекистан, впечатление писательницы меняется. Обращая внимание на температуру, архитектуру, и природу, писательница сравнивает столицу республики, Ташкент, с Акрой, столицей Ганы, а людей, живущих в Ташкенте, описывает как “азиат_ок, выглядящих как потомки Чингисхана”. Лорд пишет, что узбеки - “и азиаты, и русские”, подтверждая, что для человека “извне” “советское” было синонимично “русскому”. Она также отмечает, что чем дольше она находится в Узбекистане, тем очевиднее для неё становится существующее напряжение в отношениях между местным и “белым” населением республики. Лорд называет Ташкент “игровой площадкой” (32) для русских, но отмечает, что позиция советского государства против расизма и национализма помогает мультикультурному обществу удерживаться вместе и оставаться функциональным. Тем не менее, вопросы Лорд к её переводчице на тему расизма и антисемитизма все время оставались без ответа. Писательница делает вывод, что советская ситуация является “презумпцией равенства” (28), имеющей мало общего с реальностью. Так, Лорд отмечает: “Я не уверена, что благополучие людей находится здесь на первом месте, хотя об этом говорят гораздо больше, чем в США” (28).
Тифлокомментарий. Цветная иллюстрация. Заголовок «Одри Лорд в Узбекистане». Одри в голубой свободной одежде и с короткими волосами стоит на фоне круглых башен узбекской мечети. Купола башни голубого цвета, такого же, как одежда Одри, а корпус башни украшен орнаментом, похожим на арабскую вязь.
Одри Лорд в Узбекистане. Авторка: Анастасия Черепанова
После Ташкента весь состав конференции едет в Самарканд, по дороге наблюдая впечатляющие масштабы железнодорожного строительства, индустриализации и сбора хлопка. В дороге Лорд встречает узбекских женщин* - она не могла говорить с ними на одном языке, но чувствовала общность благодаря опыту материнства. Лорд также знакомится с историей “женской эмансипации” в Центральной Азии, куда СССР пришёл с целью освободить и цивилизовать “порабощенных женщин Востока” (Gradskova 2019). Глава Общества дружбы Узбекистана рассказала Лорд, как в 1920-е годы местные женщины* умирали в борьбе за право ходить с непокрытой головой и учиться. Лорд с уважением пишет о борьбе революционерок Центральной Азии, но замечает, что приведённая узбекской женщиной* статистика, свидетельствующая о достигнутом гендерном равенстве, не соответствует увиденной ей повседневности местных женщин (29). Как нам известно, несмотря на декларируемое гендерное равенство в СССР, на практике в обществе продолжали действовать “двойные стандарты”, из-за которых женщины* были вынуждены работать в “две смены”, совмещая семью с полноценной работой. В “национальных республиках” ситуация была осложнена расизмом - здесь женщины* испытывали на себе дискриминацию и как женщины, и как “националки”.
Тифлокомментарий. Черно-белая фотография. Заголовок «У. E. Б. Дюбуа, пан-африканский борец за гражданские права, также побывал на писательской конференции в Ташкенте в 1958». В летний день по площади идут мужчина с девушкой. Мужчина в черном пальто, котелке и с тростью. Девушка в юбке по колено и свитере, с маленькой сумочкой в руке.
У. E. Б. Дюбуа, пан-африканский борец за гражданские права, такде побываал на писательской конференции в Ташкенте в 1958
Ложное равенство
Наблюдая за своей переводчицей Еленой, Лорд отмечает, что в СССР существуют нерешённые классовые противоречия: советские “интеллектуалы” со снобизмом и презрением относятся к рабочим, которым “принадлежит страна” (19). Об отношении СССР к гомосексуальности сопровождавшая Лорд студентка Университета Патриса Лумумбы из Эфиопии сказала, что “публичной позиции на этот счёт не существует, потому что это не публичный вопрос” (32). Писательница также замечает колониальность самовосприятия советских людей по отношению к “Западу”: “американский стандарт” является некой негласной нормой “цивилизованности”, с которой в любом случае нужно считаться (20). Лорд удивляется тому, что в многочисленных разговорах о помощи “угнетаемым народам Чего-То-Там” советские люди не вспоминают об “угнетаемых Чёрных людях в США” (30). Ответом на её замечание об этом стало высказывание о том, что “СССР не может вмешиваться во внутренние дела других государств”. Лорд пишет, что в СССР люди “не могут позволить себе быть честными”, в то время как в США честность является маской, которую все надевают (28). Такой вывод она сделала из разговоров с советскими людьми - никто из них не хотели говорить о проблемах советского проекта, ограничиваясь повторением тезиса о всеобщем равенстве в советском обществе.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. Заголовок «Ташкент, 1970-е». Микрорайоны панельных зданий разной этажности с высоты птичьего полета. Микрорайон пересекают пустые площади и дороги, дворы утопают в зелени.
Ташкент, 1970-е
Во время короткого визита в СССР Лорд знакомится не только с историями колонизированных народов Центральной Азии. Наиболее ярким впечатлением на конференции для Лорд становится встреча с представительницей чукчей, коренного народа Чукотки, численность которого постоянно уменьшается. Народы Севера были и остаются одной из наиболее дискриминируемых частей населения как в Российской Империи и СССР, так и в России (Слёзкин 2017). Земли, где всегда жили коренные народы, стали объектом экстрактивистских практик корпораций, отняв у этих народов возможность вести привычный образ жизни. “Печально, когда целый народ исчезает навсегда” (32), - говорит ей чукотская писательница Тони. Лорд чувствует особую связь с этой женщиной* - они весь вечер говорили и целовались, смущая своих переводчиц (33).

Вернувшись в Москву, Лорд суммирует свои впечатления о поездке в СССР. Чем больше писательница находилась в СССР, тем больше понимала, что равенства нет ни в советском, ни в американском обществе. Лорд не идеализирует СССР. Она пишет, что ей известно о ГУЛАГе и принудительном лечении в психиатрических клиниках. Однако, в отличие от США, пишет Лорд, здесь у всех есть базовые социальные гарантии - по крайней мере, все могут купить хлеб. Советская реальность оставляет противоречивое впечатление. С одной стороны, здесь платят за писательство, с другой - писать можно только то, что одобряет партия. С одной стороны, здесь господствует цензура, с другой - все люди читают, в том числе книги, привезённые контрабандой с Запада (35). В целом, Советское общество не показалось Лорд ни бесклассовым, ни свободным, ни равным.
Тифлокомментарий. Цветная фотография. Женщина сидит в лодке посреди водоема и показывает указательным пальцем прямо в камеру. Это Одри Лорд на озере Крумме Ланке. Во второй руке она держит металлическое весло. Одри в плавках и красной футболке. За ее спиной виден зеленый заросший берег.
Одри Лорд на озере Крумме Ланке
Заметки Одри Лорд о её пребывании в Советском Союзе, который она называет “Россией”, позволяют нам задуматься об исторических истоках ситуации, в которой постсоветские общества находятся сегодня. Советский Союз маскировал, а не решал проблемы этнической, расовой и классовой дискриминации. Нерешёнными они остаются и сегодня, особенно в России, ведущей агрессивную (нео)имперскую политику. Недавние дискуссии вокруг движения “Black Lives Matter” (Синяев, 2020) подтверждают правомерность этого тезиса. Расизм и этническая дискриминация также недостаточно обсуждаются внутри феминистских сообществ - например, Жанар Секербаева (2019) из Казахстана пишет о том, как активистки из стран Центральной Азии сталкиваются с экзотизацией со стороны коллежанок из России. То, что Одри Лорд, имея опыт рефлексии дискриминаций в американском обществе, также смогла увидеть и описать проблемы общества советского, подтверждает тезис о возможности применения идей Чёрного феминизма для анализа ситуации в странах бывшего СССР. Текст Лорд - мост между разговором о расизме в США, о противодействии которому говорит Манифест Чёрного Феминизма, и дискуссией о колониальности и расовых иерархиях на постсоветском пространстве.

Источники:

Градскова Ю. 2013. Свобода как принуждение? Советское наступление на «закрепо-
щение женщины» и наследие империи (середина 1920 — начало 1930-х гг., Волго-
Уральский регион). Ab Imperio, 4.

Катчев, Сергей. 2020. «Заметки из путешествия по России». Артгид. https://artguide.com/posts/2144

Пагулич, Леся и Щурко Татьяна. 2019. «Манифест Чёрного Феминизма (перевод с предисловием)». Критика Фемiнiстична, сентябрь. https://feminist.krytyka.com/ru/articles/manifest-chernogo-feminizma.

Секербаева, Жанар. 2019. «‘Два поля’ внутри: между русским и казахским языками на евразийской границе». Open Democracy, 22 ноября. https://www.opendemocracy.net/ru/two-fields-within-lost-between-russian-and-kazakh-in-the-eurasian-borderland-ru/.

Синяев, Николай. 2020. «‘Следить за руками’: работа колониальных инфраструктур и ее анализ». Интервью с Анной Энгельхардт. Вторая Крапива, 25 ноября. https://vtoraya.krapiva.org/sledit-za-rukami-25-11-2020.

Слёзкин, Юрий. 2017. Арктические зеркала. Россия и малые народы Севера. Москва: НЛО.

Темкина, Анна и Роткирх, Анна. 2002. Советские гендерные контракты и их трансформация в современной россии. СоцИс, 11; Волшебный институт феминистских исследований.https://femagic.space/gender-contract-feature

Тлостанова, Мадина. 2015. «Существует ли постсоветская мысль? О колониальности знания, внешнем имперском и двойном колониальном различиях». Гефтер, 23 сентября. http://gefter.ru/archive/16006.

Узарашвили, Лана. 2020. «‘Ты должна быть лучше, чем они’: как работает расизм в России». Sh.e., 20 июня. https://she-expert.org/istoriya/ty-dolzhna-byt-luchshe-chem-oni-kak-rabotaet-rasizm-v-rossii?fbclid=IwAR2YO2PZ55af5C9mqCzzS9BUu-tKxlvXDP6NCOrGdb65S76HmiJ3kFS21zU.

Щурко, Татьяна. 2016. «Женщина Востока»: советский гендерный порядок в Центральной Азии между колонизацией и эмансипацией. Понятия о советском в Центральной Азии, ред. Георгий Мамедов, Оксана Шаталова. Bishkek: Штаб-Press, 178–209.

Gradskova, Yulia. 2019. Soviet Politics of Emancipation of Ethnic Minority Woman: Natsionalka. Cham: Springer Nature.

Lord, Audre. 1984. Sister Outsider: Essays and Speeches, with foreword by Cheryl Сlarke. New York: Ten Speed Press.

Tlostanova, M. 2012. Postsocialist ≠ Postcolonial? On Post-Soviet Imaginary and Global Coloniality. Journal of Postcolonial Writing, 48(2), 130–142.

Audrey Lorde in Germany and "Russia"
Text: Vika Kravtsova
Illustrations: Anastasia Cherepanova, Dagmar Schultz, FFBIZ archive
Vika Kravtsova is a researcher and an employee of an NGO (Smolensk-Berlin). Telegram: @odetofluidity
Anastasia Cherepanova - fem activist, illustrator and co-founder of @sarpa_media
tags: Decolonization, Research, Racism, DDR, Germany
Audre Lorde (1934–1992) was an American writer, feminist, womanist, librarian, and civil rights activist. She was a self-described “black, lesbian, mother, warrior, poet,” who dedicated both her life and her creative talent to confronting and addressing injustices of racism, sexism, classism, heterosexism, and homophobia. Her poems and prose express anger and outrage at civil and social injustices and deal with issues related to civil rights, feminism, lesbianism, illness and disability, and the exploration of black female identity.

Audrey Lorde in cafe “Franz” in Prenzlauerberg
1. Audrey Lorde in Germany
In 1980 at the UN "World Women's Conference" in Copenhagen Lorde met Dagmar Schultz, a women's studies professor. Schulz helped to invite Lorde to West Berlin and in 1984 she started a visiting professorship at the Free University of Berlin. The first reading which Audre gave after took place at the Technical University as part of a conference on violence against women. Dagmar Schultz remembers walking with Audre and her partner, Gloria Joseph, to the main building of the TU. Audre was nervous. Dagmar asked her why she was so nervous. Gloria answered for Audre: “How would you feel if you were about to give a reading as the only white person in an African country?”.
Audrey Lorde and Gloria Joseph
Lorde and the Afro-German Movement
During her time in Germany, Lorde became an influential part of the then-nascent Afro-German movement. Together with a group of black women activists in Berlin, Audre Lorde coined the term "Afro-German". Through her lectures and workshops in 1984, Lorde began to connect with young German women of African descent who would later play important roles in what became known as the Afro-German movement. During her many trips to Germany, Lorde became a mentor to May Ayim, Katharina Oguntoye, Ika Hügel-Marshall, and Helga Emde. Lorde thought that language was a powerful form of resistance and encouraged the women of Germany to speak up.
“I am excited by these women,” Lorde wrote in a journal entry that became the book’s forward, “as they’re beginning to say in one way or another, ‘Let us be ourselves now as we define us. We are not a figment of your imagination or an exotic answer to your desires.”
Lorde and the workers of “Orlanda” publishing house
“Showing Our Colors” and the debate that arose around it, resulted in the founding of two organizations devoted to Germans of African heritage, the women’s group ADEFRA and the Initiative of Black People in Germany (ISD), both of which are crucial resources today, also helping refugees. One of the ISD’s current initiatives is the renaming of one of the city’s streets after Lorde. There is already the May-Ayim-Ufer, previously named after a 17th-century Prussian colonialist associated with the slave trade. May Ayim was one of Lorde’s most important friends in Germany, a poet, educator and activist born to a German mother and Ghanaian father, who helped found ADEFRA and the ISD before taking her own life in 1996. At the Archives of the library of the Free University of Berlin there is now a May Ayim Archive containing a variety of materials. In 1997 filmmaker Maria Binder made a film about May. A selection of her essays and poems, "Blues in Black and White", is available in English.
Audrey Lorde and May Ayim
Lorde’s impact on Germany was crucial, as she helped increase awareness of intersectionality across racial and ethnic lines. Until her death in 1992 she would come back to Germany almost every year. Her relationship to the Afro-German movement was the focus of the 2012 documentary by Dagmar Schultz. "Audre Lorde: The Berlin Years 1984–1992". It revealed the previous lack of recognition that Lorde received for her contribution. Dagmar Schultz and Ika Hügell-Marshall have also created an archive of Audrey Lorde in Free University, as well an online tour around “Lorde’s” places in the city.
Lorde’s Berlin
Lorde came to Berlin to treat her cancer. She lived with her partner Gloria Joseph. Lorde loved walking around forests and parks and rowing on a boat in a T-Shirt emblazoned with a quote from an anarchist Emma Goldmann: „If I can’t dance I don’t want to be part of your revolution”. Lorde visited lesbian bars in the District of Schöneberg, among which “Die Zwei” (These Two) and Pour Elle (For her). A lot of time she spent in a female-only café Begine, where a presentation of the translations of her books into German took place. Through many readings organized by Orlanda Press throughout the 80’s, Audre came into contact with activist women who introduced her to their projects. One of them was the women’s center “Schokofabrik“ (formerly a Schokofactory) which she highly praised:

“I feel a real lift here, coming to Berlin. I think that the women’s movement is…how do you say it… strong, and it has a lot of life and vitality. I look at certain initiatives that they are involved in and it makes my heart sing, to see what is possible.
For example the Schokofabrik, the women’s project. In 1984 when I was here, I remember being shown through that. And I remember the beautiful faces of the women intent and discussing what it was going to be. At that point it was a bombed out building, it was rubble! And I thought these are wonderful dreams!
Now, I come back in 1987 and Ida showed me through…and it was really wonderful to see what the women had accomplished in three years. It is not all done, but it is an accomplishment. There are rooms that they plastered and built with their own hands. There’s a roof garden where they trucked-up earth and planted tomatoes. It is wonderful! There are meeting rooms for battered women. There are places for women’s therapy. They are planning a sauna for the Turkish women. It’s heartwarming! That kind of energy, I applaud and respect and I see it operating a great deal in Berlin.”
Audrey Lorde in Schokofabrik
Lorde and DDR
In 1984 Audre, together with her partner Gloria Joseph and women from the Orlanda Press, visited a group of lesbians from the GDR (German Democratic Republic) in East Berlin. The women had already read Lorde’s texts, which Orlanda first published in 1983. Audre experienced Berlin before and after the fall of the Wall. After the Wall fell, Lorde was one of the first Western writers to give a reading in the former East, appearing in 1990 at the Frannz-Club in a converted red brick brewery in the district of Prenzlauer Berg. As her partner Gloria Joseph said, Audrey was deeply concerned about the changes she witnessed in the city. On the same day of the wall was falling, a Black African male was being beaten up on the subway.
“…she would be looking at what it meant to the little people. What it would mean in terms of animosity or conflict. I mean she could celebrate, you know… For the obvious celebratory reasons! But she was also looking at: Okay, now what!"
Gloria Joseph and Dagmar Schulz with lesbians from GDR
At her reading in Dresden in 1990 Lorde said:

“This is my sixth trip to Berlin. And this is a very different Berlin, there’s a very different feeling! Time will tell if those changes are signs of progress. But when we hear that along with the talk of a unified Germany…comes news of Black students killed outside of the university, here. When we hear stories of foreign workers beaten in Leipzig inside of their own living quarters. When we hear of the killing of Turkish youths. And the increase in anti-Semitic rhetoric, as well as anti-Semitic actions…then we have a serious question as to the definition of freedom in Germany.“

Lorde’s very last reading took place in Berlin in the home of Dagmar Schulz. She read her poem “East Berlin 1989,” beating back against the Cold War triumphalism of the times. She foresaw the increase of discord and racial violence in the former “East”:

Already my blood shrieks
through East Berlin streets
misplaced hatreds
volcanic tallies rung upon cement
Afro-German woman stomped to death
by skinheads in Alexanderplatz
two-year-old girls
half-cooked in their camp cots
who pays the price
for their disillusion?


Lorde’s ashes were scattered, among other places, near Berlin’s lake “Krumme Lanke”.
2. Audrey Lord in Russia
In 1984, when Audrey Lord first visited Berlin, her collection “Sister Outsider” was first published, which opens the essay “Notes from a Trip to Russia”. In 1976, Lord attended a conference for writers from Africa and Asia organized by the Soviet Union of Writers, and recorded her observations of the trip. Lord calls her experience “a trip to Russia,” although the space she is talking about is not Russia - Lord spends most of his time in Uzbekistan, where the conference is taking place. The supposed interchangeability of the terms "USSR" and "Soviet Russia" is a direct indication of the colonial nature of the Soviet project, which erased the subjectivity and independence of its members.
Lorde in Moscow
Lorde's visit to the USSR begins in Moscow. In the first part of the essay, she describes the positive elements of the Soviet project, especially noting the absence of free health insurance in the United States. She also admires the particular confidence with which older people behave. Lord also notes that no one in the USSR helped her to carry luggage. According to her, in the USSR, all activity is aimed at producing something either useful or beautiful, which does not include carrying bags. The lord is closely watching the people around him. She notes that many jobs are done by women. She also draws attention to the fact that Moscow is very “white” - there are no people of color here. She knows about Patrice Lumumba University, where there are African female students, but she doesn't meet them: all the few black people she sees have come to the same conference. Observing his translator, Lord notes that there are unresolved class contradictions in the USSR: Soviet "intellectuals" treat "workers who run the country" with snobbishness and contempt. The writer also notes the colonial self-perception of the Soviet people. As she writes, the "American standard" is a kind of unspoken norm, which in any case must be reckoned with. She also notes that the term “civilized” is often used as a kind of synonym for “American standard”.
Moscow underground, 1970-s
Lord in Uzbekistan
In the first part of the essay, Lord mentions that the inhabitants of the USSR seemed very "Western" to her. However, this perception changes when she moves from Moscow to Uzbekistan. With its temperature, architecture, nature, Tashkent resembles Lord Africa, and she describes its inhabitants as “Asians looking like the descendants of Genghis Khan”. The Lord writes that the longer she is in Uzbekistan, the more obvious it becomes for her the existing tension in relations between the local and the “white” population of the republic on national and racial grounds. Lord notes that the state's position against racism and nationalism helps a multicultural society to hold together and remain functional. However, after describing her conversation with a translator on the topic of anti-Semitism, she describes the Soviet situation as a “presumption of equality,” often having little to do with reality.
Audrey Lord in Uzbekistan. Author: Anastasia Cherepanova
After Tashkent, the entire staff of the conference travels to Samarkand, observing the impressive scale of railway construction, industrialization and cotton picking along the way. The lord writes a lot about women. There were only four black women invited to the conference. With them, Lord discussed children, husbands and “heterosexual” (“heterocetera”). She mentions the country's position on homosexuality only once, saying that she was told that “the USSR's public position on this matter does not exist, because it is a non-public issue”. Lord also describes several meetings with local women - she could not speak the same language with them, but felt a community through the experience of motherhood, which they shared with each other. The head of the Uzbekistan Friendship Society also told Lord how in the 1920s local women died fighting for the right to walk bareheaded and learn. Lord was imbued with respect for the struggle of the revolutionaries of Central Asia, but also noted that the stories of an Uzbek woman about achieved gender equality sound too easy and unnatural.
W. E. B. Du Bois, pan-African civil rights activist, also visited Taskent for the writers’ conference in 1958
Fake equality
The more Lord is in the USSR, the more she understands that there is no equality either here or in the USA. “I'm not sure that the welfare of people is in the first place here, although there is much more talk about it than in the US,” the writer notes. She also writes that people here “cannot afford to be honest yet,” while in the US honesty is the mask everyone wears. The Lord is surprised that among the many talks about helping the "oppressed peoples of Something-That-There", the Soviet people do not at all talk about "the oppressed black people in the United States." The answer to her remark about this was the statement that "the USSR cannot interfere in the internal affairs of another nation." In Uzbekistan, Lord again noted the universal admiration for the United States, as evidenced by people's reactions to her origins. She also recounts her conversation with a local man who saw a film about the life of black people in the United States, where it was said that they could not find a job and did not have health insurance. Lord clarified that no one in the United States has insurance, and noted that the Soviet people do not realize their own privileges in some areas.
Tashkent, 1970-s
The most vivid impression at the conference for Lord is a meeting with a representative of the Chukchi - the indigenous people of Chukotka, whose number is fourteen thousand and is constantly decreasing. “It’s very sad when a whole nation ceases to exist,” Chukchi woman Tony tells her, with whom they “make love through translators.” Back in Moscow, Lord notes how clean the local metro is, and then sums up his impressions of the trip to the USSR. The Soviet society, which she again calls "Russia", did not seem to her to be neither classless, nor free, nor equal, and this despite the fact that she was neither in camps, nor in psychiatric clinics. Lord notes that everyone here has a piece of bread, which is a positive difference from American society. However, in general, she did not find "anything new" here. The many “double-bottomed phrases” she has heard leave Lord conflicted. On the one hand, here they pay for writing, on the other hand, you can write only what the party approves. On the one hand, censorship reigns here, on the other, all people read, including books smuggled from the West.
Audrey Lorde on Krumme Lanke lake in Berlin
Audrey Lord's notes about her stay in the Soviet Union, which she calls “Russia,” allow us to reflect on the historical origins of the situation in which post-Soviet feminist movements find themselves today. The Soviet Union masked, but did not solve the problems of ethnic, racial and class discrimination, they remain unresolved in today's post-Soviet societies. Inequality in relations between and within the countries of the former USSR, fueled by the imperial neo-revanchism of the Russian government, remains insufficiently thematic in feminist communities. Audrey Lord's text is a bridge between the talk about racism in the United States and the discussion about coloniality and racial hierarchies within the Soviet project. Some of them are directly themed by Lord, speaking about the situation of black people and people from Central Asia in the USSR. Some are present in the text in the form of references and references - for example, Lord mentions Ukraine and Belarus as the places from where the builders came for the Tashkent destroyed by the earthquake, calling the second one “Byelo-Russia”. Of course, she could not have known that this word carries the legacy of colonialism, but the very fact reminds us that this is also a problem.